Ekumenska saradnja
16. april 2007.
Na pitanje o nastojanjima Pape Benedikta da dodje do pomiranja izmedju kanonske bliskosti i istorijskog raskola unutar Katoličke i Pravoslavne crkve, doktor Tomas Bremer je odgovorio:
«Da, zaista za sadašnjeg papu izgleda da je pomirenje izmedju crkava, a posebno izmedju Pravoslavne crkve i Katoličke crkve jedan od najvažnijih zadataka.To se vidi već po tome da je zvanični dijalog koji godinama već postoji, ali je bio u krizi, bio započet prošle godine, i da su se u odnosu barem na nivo zvaničnih susreta i kontakata, odnosi poboljšali u poslednje dve godine od kada je bivši kardinal Racinger bio izabran za papu.
Smatrate li da će papa Benedikt XVI uspeti da intenzivira ekumenski dijalog i učini ga uspešnijim s obzirom da je u odnosima sa Protestantskom crkvom došlo do izvesnog zahladjenja, pitanje je na koje je profesor Bremer odgovorio sledeće...
«Da, to je istina. Svakako da će proces približavanja trajati duže vremena, izgleda da je stvarno približavanje sa pravoslavljem jedan važan cilj za njega, i da ulaže napor i energiju u to. Što se tiče odnosa sa Protestantskim crkvama, to ste u pravu da su se ti odnosi zahladili, i tu treba još puno napora uložiti. Sa druge strane on je papa koji dolazi iz zemlje reformacije, iz Nemačke, i prema tome on je svestan toga kolika je važnost odnosa izmedju Katoličke crkve i Protestantskih crkava.»
Da li ste optimista kada je u pitanju ekumenski dijalog na Balkanu?
Ja mislim da Katolička crkva, Pravoslavna crkva i Islamska zajednica, mada često nisu imali mnogo kontakata pre ovih ratova, oni ipak nisu bili povod za rat, oni su u velikoj meri, ili njihovi predstavnici, bili zloupotrebljavani. Što se tiče sadašnje situacije meni čak izgleda da su odnosi bolji nego što su bili ranije, iako naravno postoje pitanja koja nisu rešena, ali sa druge strane se može konstatovati da na primer kada je reč konkretno o Beogradu i tamošnje lokalne Rimo- Katoličke i Pravoslavne crkve, da su odnosi veoma dobri, ali i u drugim krajevima da su se odnosi poboljšali nakon ratova. Očigledno je da su verske zajednice, bez obzira na sve teškoće koje ne poričem, razumele i videle da se moraju angažovati u situaciji u kojoj postoje takve napetosti.»
Vesna Čolić