Ekumenski dijalog na prekretnici

Na ekumenskom saboru u Sibinu nije bilo mnogo euforije. Naprotiv. Još jednom se pokazalo da ni posle decenija razgovora o crkvenim dogmama, službama i ulozi crkve nismo načinili istinski napredak, kaže evagenlistička biskupinja Margot Kesman i diodaje da u ovom trenutku niko ne zna tačno kako će se dijalog nastaviti. Razlog tome je i nedavna poruka rimokatoličkog pape Benedikta: da evangelistička crkva nije crkva u pravom smislu.

Kardinal papske kurije Valter Kasper pokušao je da stvar izgladi ukazavši da dokument objavljen letos u Vatikanu ne donsoi ništa novo već da je samo malo nesrećno formulisan i objavljen u nezgodnom trenutku. Evangelsiti tim objašnejnjem nisu bili zadovoljni. Oni su zahtevali promenu stava Svete stolice.

Ekumenski dijalog se, dakle, našao na prekretnici. Katolički biskup Gregor Maria Hanke i onako je uveren da je ekumena mnogo uspešnija na delu. Sve veroispovesti bi, smatra Hanke, mogle da se založe, recimo, za jačanje ekološke svesti u društvu. Stoga je jedan od zaključaka iz Sibina i bila osuda, kako je doslovce rečeno, sramnog iskorišćavanja životne sredine. Crkvama je preporučeno da se tokom ovog meseca mole za zaštitu sveta koji je Bog stvorio.

Posebno otvorena za ekumenu bila je domaćin, rumunska pravoslavna crkva. Ruska crkva nastupala je upravo suprotno. Poverenik moskovskog patrijarhata Kiril ukazao je da je dijalog u krizi jer su se zapadne crkve previše okrenule modernoj sekularnoj Evropi. Kiril je kritikovao liberlano shvatanje eutanazije, homosekusalizama i abortusa u zapadnoj Evropi.