Elektronska knjiga je teren za cenzuru

DW: Gospodine Rojs, poslednjih godina ste objavili više knjiga o čitalačkim navikama. Pri tome kritikujete prodor digitalnih tehnologija na tržište knjiga. Šta imate protiv elektronske knjige?

Roland Rojs: Osnovni problem uvođenja digitalne tehnologije nije što ljudi koriste računare. Problem kod internet-publikacija i elektronskih izdanja knjiga je u tome što one nastaju jer su ekstremno jeftine. Kada kupujete odeću u lancu H&M ne očekujete najbolje materijale – slično je i na tržištu knjiga. Imamo medijum čija je glavna oznaka jeftino. Tako su svi ekonomski aspekti koji idu uz ovaj medijum usmereni ka jeftinoći. To primećujete najpre u manjkavom komfortu čitanja. E-knjige se reklamiraju činjenicom da čitalac može da podesi veličinu slova. To je tek polovina istine.

Druga polovina je da su ranije kod dobrih izdavača poput Surkampa ili S. Fišera radili vrhunski tipografi i stručnjaci za prelom koji su mnogo znali o dizajnu slova. Uvek su mozgali kakvu tipografiju da primene za određeni tip knjige, tako da čitanje bude optimalno. To košta, jer govorimo o ljudima od vrhunskog obrazovanja, estetski osvešćenim stručnjacima koji poznaju i ljudsku podsvest. Taj novac digitalna branša ne želi da ulaže pa ga je jednostavno uskratila. Svedočimo zanemarivanju estetske zone komfora kakva nije viđena u poslednjih 500 godina. Ako je neki izdavač držao do sebe, onda je pazio da su njegove knjige dobro opremljene i optimalno čitljive. Toga nema kod publikacija koje sada dolaze.

Ali sada i renomirani izdavači poput Hansera nude elektronska izdanja. Nije li to napredak?

Lično ne verujem da je to napredak. Izdavačke kuće se već duže vreme ulaguju novom tržištu – i Surkamp to radi – a ja ne mogu da prepoznam da se u prelomu održavaju visoki tehnički i tipografski standardi. To je tako jer svi žele deo novca koji se kreće na tržištu. To je za mene čin oportunizam, a ne dalekovidost.

Kada neko tako oštro kritikuje nove trendove, brzo mu prilepe etiketu konzervativca…

U spisu „Kraj hipnoze“ sam još pre dve godine pustio mašti na volju – šta sve tajne službe rade sa medijumima. Tada još nije bilo Edvarda Snoudena i ljudi su još verovali da je Gugl neka vrsta mesijanske mašine. Skepsa u pogledu tradicije znanja – koja je neodvojiva od medijuma – od tada se samo proširila. Tu je Snouden bio značajan faktor. A u stvari je potrebno samo sabrati dva i dva da bi se došlo do zaključka. Imamo posla sa centralizovanim aparatom prismotre: kada mu jednom poverite tekst, gotovo je izvesno da će kretanja u okviru mreže biti negde zabeležena, posebno jer svaki računar ima IP adresu. To je opasnost koja je bila vidljiva i 2012, a mogla se prepoznati već početkom ovog veka.

Zašto bi, dakle, trebalo čuvati tradicionalne knjige?

Ako prepustite zahtevnu literaturu i tekstove literarnog tipa isključivo digitalnim medijumima – bez ikakvog bek-apa u vidu klasične knjige – onda ćete nepovratno narušiti tradiciju prenošenja spisa kroz generacije. Ekstremno je lako filtrirati i brisati informacije ili delove teksta na internetu. Demokratska javnost nema mogućnost da se umeša, pa postaje moguća cenzura ili usmeravanje interesa čitalaca. To niko ne bi smeo da priželjkuje. Za knjigu se zalažem i jer je ona nešto opipljivo, isporučeno, ne može se vratiti i poništiti – i kao takva sušta suprotnost onome što nam se centralno servira na internetu. Recimo 500 izdanja nekog literarnog teksta koje rasejete po Americi, Japanu, Kini, Indiji i Evropi više ne mogu da se revidiraju. Nema te komande u nekoj bazi podataka koja može obrisati štampanu knjigu.

Imate li neka lična iskustva iza svojih stavova?

Ne govorim apstraktno: kada smo pre dve godine tužili Amazon, on je iz svoje baze podataka jednostavno na dve sedmice obrisao moje ime, tako da moje knjige više niko nije mogao da kupi preko Amazona. To su stvari koje se dešavaju, a ne neka moja iracionalna projekcija ili briga. Što je jača centralizacija servera i što više tajne službe i policija imaju pristupa tim serverima, to je veća i verovatnoća da će mišljenja koja se ne uklapaju u njihov koncept biti jednostavno odsečena iz distributerske mreže. Ako knjige postoje još samo digitalno, onda će biti potrebna jedna jedina programerska komanda da neka informacija potpuno nestane.

*Roland Rojs predaje književnost i izdavaštvo na univerzitetu Hajdelberg. Uz Džerona Lenijera, jedan je od najpoznatijih kritičara nekritične digitalizacije društva. Rojsove najnovije knjige idu u tom pravcu: „Savršena mašina za čitanje – o ergonomiji knjige“ i „Kraj hipnoze – od mreže do knjige“.