Elektronski užitak sa Islanda

GusGus je na Islandu sinonim za užitak i zadovoljstvo. Ta reč je još devedesetih godina prošlog veka, u vreme dok je elektronska scena bila tek u začetku, postala deo domaćeg slenga, jer je popularnosti elektronike u toj zemlji najviše doprineo sastav GusGus.

Sve je počelo, kada su režiseri Stefan Arni i Sigi Kjartanson, snimajući film „Zadovoljstvo“, shvatili da je filmska ekipa, mnogo više od talentovanih glumaca. Isprva ih je bilo devetoro, a u prvobitnoj postavci bila je i danas širom sveta poznata Emilijana Torini. Njihov zvuk tokom devedesetih bio je daleko avangardniji nego danas. Prvi album GusGus-a „Polydistortion“ proslavio ih je 1997. godine u Velikoj Britaniji. Međutim, do svetskih top lista dospevaju par godina kasnije, singlom „David“ sa četvrtog studijskog albuma „Attention“.

Najnovije izdanje, nosi naziv „Arabian Horse“ i verovatno je najkomercijalnije do sada. Daniel Agust, pevač i autor pesama kaže: „Čini mi se da je ovo naš najekstrovertniji album do sada. Jer to nije pop u potpunosti, ali je veoma blizu tog zvuka. Aranžmani su prilično pristupačni i nisu predugi. Sve je vrlo šareno i raznoliko. Ti različiti elementi i teksture postoje i zbog to što u bendu imamo više pevača. Mislim da je ta raznovrsnost ono što ovaj album čini „forte“ i jakim studijskim izdanjem.“

Samo četiri izvođača na albumu

Šta je poruka projekta nazvanog „Arabian Horse“?

„Arapski konj je veoma lepa životinja. Hteo sam da to bude metafora za ljubav. Najpre je dobro ispalo u pesmi koja se tako zove, a onda smo odlučili da tako nazovemo ceo album. U neku ruku je taj naziv pomalo smešan, jer niti smo mi Arapi, a nismo ni konji“, kaže Agust.

Na snimanju poslednjeg studijskog izdanja učestvovalo je svega četiri autora-izvođača, a to su Daniel, Earth, Hogni, Birgir i Stefan. Novo muzičko putovanje benda GusGus nastalo je inače u studiju instaliranom u jednoj vikendici, koja se nalazi u prirodi narušenoj vulkanskom lavom. Album „Arabian Horse“ nije ništa manji eksperiment od prethodnih izdanja. Pored čuvenih nemačkih Dofer modula, u novim pesmama se može čuti i harmonika, bendžo, kao i testera(!)“, kaže Agust.

„Našli smo jednog Finca koji svira na testeri. Ima mnogo novih elemenata, ali i starih koje ranije nismo koristili, poput gudača. Mi smo uvek otvoreni za eksperimentisanje i čini mi se da je ovaj eksperiment bio uspešan, barem za nas. Što se samog kreativnog procesa tiče, on se razlikuje od pesme do pesme. U studio bismo ulazili ili samo sa tekstovima ili muzičkom pozadinom, određenim instrumentalnim sekvencama. Naš pristup je takav da svaka pesma predstavlja jedno putovanje, a ono traje sve dok ne stignemo do odredišta, lirički i muzički.“

Insipracija?

Očigledno da je odredište benda GusGus, ovoga puta bila ravnoteža između mejnstrim popa i undergraun densa. Elementi poput nametljivog basa, zavodljivih melodija sintisajzera i povremeni pevački dueli u novim pesmama, teško da vas mogu ostaviti ravnodušnim. Međutim, gde pronalaze inspiraciju?

„Okolina je nešto što uvek inspiriše autore, a Island je to sasvim izvesno. Veoma smo bliski sa prirodom, a suočavamo se sa ekstremnim vremenskim uslovima gotovo svaki dan. Ta iznenađenja je ono što utiče na nas i što nas inspiriše, ponekad i veoma dramatično.“

GusGus jeste islandski elektronski bend ali ga mnogo toga vezuje za Nemačku. Izdavač je kelnski lejbl „Kompakt“ i veoma često nastupaju u nemačkim klubovima. Sarađivali su i sa kultnim elektro bendom Kraftwerk. Ali to nije sve.

„Naziv benda potiče iz Fazbinderovog filma ’Angst essen Seele auf’, gde u jednom trentuku, jedan crnac poziva devojku u svoj stan na „kus-kus“. Nama se izgovor te reči dopao i ta višesmislenost reči, taj poziv na večeru i na vođenje ljubavi. Drugo, Nemci iz nekog razloga veoma cene naš rad. Doduše i Poljaci. Ne znamo šta je to u mentalitetu istočnih Evropljana, što nas povezuje, ima tu nekog elektriciteta između nas.“

Dobra osnova za uspešnu karijeru

Za četvoročlani elektronski sastav sa Islanda, GusGus je zajednički projekat muzičara koji već imaju uspešne solo karijere. Daniel Agust je čak jednom Island predstavljao na Evroviziji. I to 1989. godine, kada je u Luganu pobedila bivša Jugoslavija i zadarski bend Riva. Na pitanje šta je dobra osnova za uspešnu karijeru i šta bi mogao biti savet mladim muzičarima koji maštaju o međunarodnom uspehu, Daniel odgovara:

„Budite ono što jeste, nikako ne pokušavajte da ličite na druge. Neobične ideje ne treba da odbacujete, to je ono što vas čini originalnim. Doduše, ništa više nije originalno. Uvek postoji neki prethodnik, ali čak i ako imate nekog uzora, napravite iščašenu verziju onog što vam se kod njih dopada.“

Autor: Jakov Leon, Rejkjavik
Odg. urednik: Ivan Đerković