Elvis u Nemačkoj

Elvis je živ i ponovo je u Nemačkoj. Ova rečenica ne može biti podesnija, jer u Istorijskom muzeju u Bonu je otvorena izložba o kralju rok en rola. Sakupljeno je više od 300 objekata iz javnih i privatnih zbirki, koje govore o vremenu koje je ova legenda provela u Nemačkoj. 8. januara 2005. Elvis, koji je umro sa 42 godine, bi napunio 70 godina. 3 decenije nakon smrti, njegov mit i dalje živi.

Izložba ima i političku stranu. Ona dokumentuje jedan period nemačke istorije, kao i dobre nemačko-američke odnose, kojima je i Elvis umnogome doprineo. Za rukovodioca izložbe Jirgena Rajhea Elvis je više od pevača:

"Elvis je muzika, Elvis je politika, Elvis je društvo. Pokušali smo da obuhvatimo sve teme koje su u vezi sa Elvisom i da ih upakujemo u ovu izložbu”, kaže Rajhe.

Između 1958. i 1960. Prisli je bio stacioniran u Fridbergu u pokrajini Hesen. Iz tog vremena potiče najviše eksponata poput ranca, sa kojim se u Bremerhavenu iskrcao na odsluženje vojnog roka u Nemačku, potom vojnički kaput i pramen kose, koji je sačuvao njegov frizer. Tu su i šljašteći kostimi, naočare, plakati i ploče, kao i ružičasti kadilak-kabrio, koji je Elvis vozio.

I o mračnim stranama legendarnog muzičara posetilac može da sazna više. Prisli je patio od raznih bolesti, između ostalog dijabetesa i kratkotrajnog slepila koje bi nastupilo posle svakog nastupa. U Bad Nauhajmu je 1960. upoznao svoju veliku ljubav. Prišila Bolijo, ćerka američkog oficira, imala je tada samo 14 godina. Afera sa maloletnicom je prećutkivana. 7 godina kasnije venčali su se u Las Vegasu.

Ova rok-legenda je u vreme svog boravka u Nemačkoj bila krajnje osporavana. Rajhe o tome kaže:

“U Nemačkoj su bili američki vojnici, koji su u Nemačku doneli svoj način života i mladi su bili oduševljeni. Stariji su to odbacivali i iako je muziku stvarao belac, ona je degradirana kao crnačka. Elvis je ustvari objedinjavao mnoge i preko socijalnih granica. U svojoj muzici kao i u svojoj ličnosti.”

U Americi je pedesetih godina još uvek vladala rasna diskriminacija, društvo je živelo po konzervativnim vrednostima. A onda je došao Elvis sa uskim farmerkama i ekstravagantnim kostimima, markantnom frizurom i uvijajući kukovima, a pri tome je razvio svoj stil, koji je sjedinjavao muziku crnaca i belaca. On je oličavao ideje čitave jedne generacije, koja je želela nešto da promeni. Rok en rol je za mnoge bio sinonim slobode i bunt protiv konvencija i prevaziđenih predstava o moralu.

Novi talas iz Amerike preplavio je i Nemačku. Kako na Zapadu tako i na Istoku stariji su ga odbacivali. U DDR-u je čak proglašen državnim neprijateljem. Tamo je rok en rol smatran pretnjom za socijalistički razvoj zemlje. Partijsko rukovodstvo je ovom kulturološkom varvarstvu iz Amerike suprotstavilo sopstveni ples, kome je dat zvučni naziv “lipsi”. Uprkos propagandi ovaj ples se nije mogao probiti, jer se fascinacija Elvisom nije mogla zaustaviti.

Izložba traje od 21. novembra do 27. februara. Sa njom je u Bon stigao drugi kralj iz Memfisa, kao što reče upravnik muzeja Herman Šefer. Prvi je Tutankamun iz Memfisa u Egiptu.