Embargo na sirijsku naftu – tek od novembra

Već od danas je zabranjeno sklapati nove ugovore o uvozu sirijske nafte, a postojeći ugovori će se poštovati do 15. novembra. Većina članica EU je tražila da se svaki uvoz obustavi već 15. oktobra, ali se tome usprotivila Italija. „To je tehnički zahtev“, rekao je italijanski ministar Franko Fratini, dodavši da njegovoj zemlji treba vremena kako bi sprovela zabranu.

Embargo na naftu je najnovija mera kojom Evropska unija želi da stavi režim Bašara al Asada pod pritisak kako bi prestali progoni i represija protiv opozicije i demonstranata. Takođe, ministri su u poljskom odmaralištu Zopotu dogovorili da za još četiri osobe iz Asadovog bliskog okruženja budu zabranjena putovanja u EU. Time je lista narasla na 54 imena.

Međutim, italijanski zahtev da embargo kasnije stupi na nagu nije oduševio sve ministre. „Prekasno je da sankcije nastupe tek u novembru“, rekao je finski šef diplomatije Erki Tuomioja. „Morali bismo da delamo bez odlaganja, ako smo ozbiljni.“

Traži se dijalog sa demonstrantima

Nemački ministar Gido Vestervele objasnio je poentu embarga: „Hoćemo da ekonomskim sankcijama, uključujući i ovaj embargo, međunarodno izolujemo Asadov režim i primoramo ga da konačno otpočne dijalog sa demonstrantima u sopstvenoj zemlji.“

Evropska unija je prošle godine uvezla robe iz Sirije za 3,6 milijardi evra – od toga čak 3,3 milijarde otpada na naftu. Sirijska nafta čini 0,8 odsto potrošnje u EU, što ne stavlja tu zemlju u sam vrh izvoznika. Međutim, Sirija gotovo svu svoju naftu prodaje upravo Evropi, najviše Nemačkoj i Italiji, i tako puni četvrtinu državnog budžeta.

Embargo navodno ne pogađa sirijski režim. Šef centralne banke te zemlje Adib Majaleh rekao je u intervjuu agenciji Frans pres da će Kinezi zauzeti mesto Evropljana. „Kada se Evropljani povuku, Kinezi će lako zauzeti njihovo mesto i popuniti vakuum. I Rusija nam može pomoći“, rekao je Majaleh.

Rusija osuđuje embargo

Moskva je osudila nove sankcije. „Jednostrane sankcije ne vode ničemu dobrom. Ovo podriva partnerski pristup u rešavanju krize“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Rusija važi za tradicionalnog sirijskog partnera i jednog od glavnih izvoznika oružja u tu zemlju.

Nove mere su deo rastućeg pritiska na režim Bašara al Asada. Ipak, arapske nacije do sada se nisu solidarisale, upozorio je britanski premijer Dejvid Kameron. On je naglasio da arapske nacije zvanično ne podržavaju smenu režima, kao u Libiji, ali da je primetan pomak u njihovim stavovima: „Shvataju da je Asad imao prilike da pokaže volju za reformama, ali da je sasvim omanuo“, rekao je Kameron.

Ubijanje se nastavlja

Sirijski aktivisti za ljudska prava kažu da su snage režima u petak ubile 17 ljudi koji su tražili odlazak Asada sa vlasti. Novi talas demonstracija širom zemlje došao je na poziv koji je jedna grupa uputila preko inerneta. Moto tog poziva je: „Bolje smrt nego poniženje“.

nr/ii/ml/dpa/afp/rtrd