Emocionalna strana autizma

Donošenja odluka je složen proces, koji uključuje intuiciju i analizu: analiza podrazumeva preračunavanje, misli se više "racionalno". To je sporiji način donošenja odluka od intuitivnog, koji je mnogo brži, ali i neprecizniji, jer se oslanja na takozvaniinstikt iz stomaka".

Od čega zavisi reakcija na neki problem?

Prethodna istraživanja su pokazala da naš odgovor na neki problem zavisi od toga kako je problem postavljen. U nauci se to zove framing effect. Recimo, verovatnije je da će neophodnu saglasnost za operaciju dobiti lekar koji bolesniku kaže da ima 80% šanse da preživi, od onog koji kaže da šansa da umre iznosi 20%, iako zapravo i jedno i drugo znače isto. Upravo frejming efekt je bio polazna tačka za najnoviju studiju spektra autističkih poremećaja u Velikoj Britaniji.

Prema Nacionalnom udruženju autističara, u Velikoj Britaniji tom bolešću je pogođeno jedan odsto stanovništva. Tom statistikom su obuhvaćeni svi bolesnici od onih sa blagim oblikom autizma kao što je Ašperger sindrom, do najtežih oblika kao što je Ret sindrom. Simptomi autizima - koji veoma variraju u težini ispoljavanja - uključuju jezičke probleme, loše socijalne interakcije i krute obrasce ponašanja i razmišljanja.

Ekspriment sa kockanjem

Učesnici u studiji su imali zadatak koji uključuje donošenje odluke o tome da li će se kockati s određenom sumom novca - ili ne. Na primer, dobili su 50 funti i bili suočeni s dve mogućnosti: Opcija A je bila da zadrže 20 funti,

opcija B je bila da se kockaju sa 50 funti, uz 40% šanse da zadrže svih 50 funti i 60 % šanse da izgube sve.Ova verzija je poznata kao "okvir dobitka ".

Ispitivanja sa "okvirom gubitka".

U drugim pokušajima, učesnicima je predstavljena verzija " okvira gubitka ", a jedina razlika je u tome da je opcija A predstavljena u smislu gubitka novca. Drugim rečima, sada je opcija A glasila kao mogućnost da se izgubi 30 funti, a opcija B je bila ista kao u prethodnom slučaju.

Uprkos tome što je opcija A u suštini ista u oba slučaja, konstatovano je da bi se u ispitanici u kontrolnoj grupi, dakle oni bez autizma, radije kockali ako je prva opcija bila gubitak, podsetimo 30 evra, nego zadržavanje 20 evra. Grupa ispitanika sa autizmom je bila mnogo manje sklona toj varijanti – što znači da su manje bili vođeni emocijama u donošenju svoje odluke. "Osobe s autizmom sklone su tome da budu dosledne u svom izboru, možda im njihova sposobnost boljeg opažanja detalja pomaže da izbegnu uticaj emocija", kaže dr. Neil Harison.

Oslanjanje na instikte

Iako su posvećivanje pažnje detaljima i smanjeni uticaj emocija prilikom donošenja odluka u nekim situacijama korisni, on bi mogli biti smetnja u svakodnevnom životu, objašnjava dr. Benedikt De Martino. "Tokom socijalne interakcije istovremeno mora biti obrađeno puno informacija, to je vrlo komplikovan računski zadatak za mozak," kaže on. "U rešavanju tog kompleksa mi se oslanjamo i na naše instikte - umesto samo na logično rasuđivanje. Međutim, cena koju plaćamo za tu prečicu je da nas ponekad nevažne informacija dovedu do nelogičnog izbora.To što se osobe sa autizmom manje oslanjaju na instinkte je razlog njihovih teškoća u socijalnim situacijama, ali zato onemogućava da nevažne emocionalne informacije utiču na donošenje odluka."

Jake strane ljudi sa autizmom

Ključ je očigledno u amigdali, oblasti mozga koja se uključena u obradu emocija i koja se aktivira pri donošenju odluka. Amigdala kod osoba sa autizmom se razlikuje u odnosu amigdalu kod većine ljudi – i to ne po veličini, već po gustini nervnih ćelija. Naučnici kažu da je cilj ove studije da ukaže na jake strane ljudi sa autizmom, da nam omogući bolje razumevanje tog fenomena i istovremeno pomogne ljudima sa autizam da žive punim životom."