Entoni Hopkins puni 70 godina

Za njegovu ulogu psihopatskog masovnog ubice Hanibal Lekter filmskoj priči radjenoj prema romanu Džonatana Demesa 1992. godine on je dobio Oskara. Do danas ova figura smatra se jednim od najbrilijantnijih glumačkih ostvarenja uopšte.»Ja razumem čudovište.» «Ja razumem ludake», rekao je jednom ovaj izuzetni britansko-američki glumac.

Pritom Ser Antoni Hopkins ne izgleda kao čudovište.Sa očima punim duha i sitnim borama smejalicama čovek bi poverovao da je reč o prevom engleskom džentlemenu.Ono što njegovom karakteru daje ubedljivost je jedna neobična čak nota ravnodušnosti na platnu, svejedno da li dok je 1981. igrao Adolfa Hitlera u «Firerovom bunkeru», 1982. Kvazimoda u «Zvonaru bogorodične crkve u Parizu» ili američkog predsednika Džon Dvinsi Adamsa u filmu Stivena Spilberga «Amistad»(1977).

Povodom njegove nominacije za Oskara u filmu «Predsednikova uloga u filmu Olivera Stona «Nikson» (1995) «Siddojče cajtung je zabeležio: « «Iako ni najmanje nije sličan Niksonu, niti se potrudio da imitira njegov akcent, uspeo je da svojim gestikulacijom i pogledom, i time postigao utisak jedne potpuno uspaljene i raspolućene ličnosti koja se za kratko vreme preobrazila u državnika.»

Stotine filmova je snimio Entoni Hopkins u karijeri dužoj od 40 godina. Tumačio je bezbroj slavnih ličnosti. Njemu se medjutim najviše dopala uloga perfektnog batlera u drami «»Ono što pretekne od dana», snimljenog (1933.) i naravno uloga u filmu «Kad jaganjci utihnu».

U životu Entoni Hopkinsa bilo je i tamnih strana. Hopkins je bio sklon alkoholu. 1975. nakon jednog potpunog sloma, uspelo mu je da uz pomoć svoje druge žene stavi tačku na svoju zavisnost i prestane sa pićem. U medjuvremenu je Hopkins oženjen po treći put i od 2000 američki državljanin. Svoj britanski pasoš i titulu sera mogao je da zadrži. O sebi je nedavno rekao: «Ja volim moj rad i radiću ga i dalje sve dok mi scenariji budu nudjeni, ali to je samo posao.»