Epidemija gripa najfatalnija po privredu?

Šta će se dogoditi ukoliko svinjski grip u Nemačkoj postane masovni fenomen? Institut za istraživanje privrede u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji je po nalogu osiguravajućeg društva „Alijans“ utvrdio tri scenarija.

Prvi predviđa pandemiju manjih razmera u kojoj bi obolelo 15 odsto stanovništva. Znači 12 miliona građana. Srednja pandemija bi obuhvatila 30, a teška 50 odsto građana.

Ova tri scenarija bi imala dalekosežne posledice po privredu, kaže Boris Augurcki sa pomenutog Instituta:

„U blagom scenariju bi nacionalni bruto dohodak u Nemačkoj pao za 0,4 odsto. U slučaju teške pandemije bi privreda zabeležila minus od 1,6 odsto.“

Grip bi nemačku privredu mogao da košta 40 milijardi evra?

U najgorem slučaju bi ovaj grip privredu mogao da košta 40 milijardi evra. Ova „potencijalna šteta“ bi mogla biti ublažena dobrom prevencijom, naglašava Sebastijan Krolop iz preduzeća za savetovanje ADMED.

„Prema našim proračunima, jasno je i značajno to što bi se šteta mogla prepoloviti ukoliko bi se primenile određene mere. Mi smo proverili stvari poput zaštitnih maski za celokupno stanovništvo, zatim vakcinu, tablete i dodatne krevete u bolnicama. I što je jako važno plan u slučaju pandemije na nivou preduzeća i u skladu sa veličinom preduzeća.“

Spremaju li se preduzeća za njagore uopšte?

Pre svega manja i srednja preduzeća još uvek nemaju izrađen plan u slučaju pandemije. Zbog toga bi i blaga pandemija mogla da izazove masivne probleme. Međutim, još je Nemačka daleko čak i od jedne blage pandemije u kojoj bi obolelo 12 miliona ljudi. Zbog toga se postavlja pitanje - kolika je verovatnoća da će privreda zaista pretrpeti velike gubitke zbog svinjskog gipa?

Vilfrid Johansen, član Upravnog odbora u Zavodu za zdravstveno osiguranje Alijans, na to pitanje još uvek nema pravi odgovor.

„Ne bih mogao da navedem tu verovatnoću. Nema dovoljno empirijskih podataka, koji bi nam omogućili takve procene.“ I Boris Augurcki ne želi da precizira: „… još uvek je nemoguće govoriti o brojkama, ali postoji povećan rizik jer virus je uveliko tu.“

Pa ipak, ne bi trebalo zaboraviti da se privreda u Nemačkoj i dalje oporavlja od posledica finansijske krize, a nemačka kancelarka Angela Merkel je u svom jučerašnjem govoru istakla kako se najveći uticaj ekonomske krize može očekivati polovinom 2010. godine. Uz sve to, šta će biti s privredom, ako značajniji broj radnika u zemlji zbog pandemije gripa, ne bude u prilici da radi svoj posao? O tome se po svemu sudeći razmišlja, ali još uvek nije u poziciji da ponudi adekvatan odgovor.

autori: F. Banse, Z. Dragićević
odg. urednik: N. Jakovljević