Eplova imperija preko leđa kineskih radnika

„U fabrikama Fokskona u kojima se sklapaju i delovi za Ajfon slika je uglavnom ista: kineski radnici u jednoličnim uniformama po ceo dan šrafcigerima marljivo sklapaju elektronske proizvode. Tim pre je vest iz Taijuana privukla pažnju“, prenosi Špigel u onlajn izdanju. U tuči je učestvovalo čak 2.000 radnika, a podseća se na saopštenje kompanije po kojem je razlog za tuču privatne prirode (!) i nema veze sa poslom. Ipak, Špigel podseća da su radnici Fokskona poslednjih meseci često protestovali i divljali u fabrikama tražeći bolje uslove rada i pristojnije plate. Rukovodstvo je saopštilo da su uslovi rada u ovoj firmi sa milion zaposlenih u međuvremenu poboljšani.

Ironije radi, vest o masovnoj tuči došla je u danu kada je Epl ponosno objavio da je pet miliona komada novog Ajfona 5 rasprodato za tili čas, te da potražnja prevalilazi ponudu. Nije onda čudo što se komentator Noje osnabriker cajtunga pita na čijim plećima je sazdan uspeh Epla: „Objašnjenje firme da je 2.000 ljudi učestvovalo u ‘privatnoj prepirci', blago rečeno – ne uliva poverenje. Fokskon je umešao svoje prste u mnoge proizvode koji stoje u dnevnim sobama na Zapadu. Uprkos tome, malo ko zna za ovaj koncern sa čak milion zaposlenih. I ta nepoznatost sasvim odgovara Fokskonovim mušterijama poput Epla, Nintenda i drugih. Na kraju krajeva, vesti o masovnim samoubistvima, srednjovekovnim metodama rada i minimalnim platama ne podudaraju se sa fasadom koju kupcima pokazuju svetski proizvođači elektronike.

Pri tome, svoje proizvode upravo reklamiraju kao održive i naklonjene životnoj sredini. A ipak, bezobzirno eksploatišu najvažniji resurs – radnike. Radnika u Kini pokreće nada u bolji život kada se dokopa posla u proizvodnoj hali. Bolji život za sebe i svoju decu. Uglavnom se ovo ispostavi kao zabluda. To se može pobošljati tek ako uslovi rada postanu jedan od faktora na osnovu kojih mušterija donosi odluku o kupovini nekog proizvoda. Do sada je često presuđivala samo cena, a ona se obara na račun onih koji te proizvode nikada neće moći sami da kupe“, zaključuje Noje osnabriker cajtung.

Fajnenšl tajms Dojčland piše o čoveku koji vodi Fokskon (odnosno glavnu kompaniju Hon Hai Presižn), beskompromisnom Teriju Gou. Počeo je biznis 1974. godine iz garaže, sa početnim kapitalom od 7.500 dolara. Priča se da, od kada vodi firmu, nijednom nije spavao duže od pet sati dnevno. Dospeo je u centar pažnje nakon serije samoubistava njegovih radnika u jednoj drugoj fabrici Fokskona – tada je obećao poboljšanje uslova rada i od tada je Gou razapet između svojih radnika i velikih klijenata poput Epla.

Ali dobar imidž je trenutno važniji ovom biznismenu iz Tajvana čija se imovina procenjuje na 4,8 milijardi dolara, piše list i podseća: „Teri Gou je zapravo imao dobru ideju kada je početkom godine pozvao nekoliko radnika iz jedne fabrike u Tajpehu da zajedno sa njim odu u posetu zoološkom vrtu. A onda je šef najvećeg svetskog liferanta delova za elektronske uređaje uporedio sebe sa direktorom zoo-vrta: ‘Ljudska bića su takođe životinje, a mene ponekad predvođenje milion životinja zadaje glavobolje'“, podseća Fajnenšel tajms uz komentar da je epizoda iz zoo-vrta donela Gou imidž „robovlasnika koga ne zanimaju sopstveni radnici“.

Zato nije čudo da je Fokskon brže-bolje saopštio kako je Gou obavešten o novom incidentu u Taijuanu već u ponedeljak u pet izjutra te da je odobrio da se zaustavi proizvodnja iako to može da ugrozi isporuku Ajfona 5. Taj pametni telefon je više ngo tražen u svetu, milioni jedva čekaju da daju 679 evra (cena u Nemačkoj) kako bi ugrabili svoj primerak. A kako je primetio jedan čitalac sajta Frankfurter algemajne cajtunga (koristeći se Gouvom aluzijom na zoo-vrt), kineski radnici ostaju „na dnu lanca ishrane“.

Pripremio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković