Erdogan gubi dominaciju

Stručnjak za Bliski istok Andre Bank u intervjuu za Dojče vele govori o socijalnim uzrocima i posledicama protesta u Turskoj na spoljnopolitičkom planu.

Dojče vele: Protesti u Turskoj traju duže od sedmice. Nekoliko posmatrača već govore, pozivajući se na promene u arapskom svetu, o tzv. „Turskom proleću“. Smatrate li takvu procenu opravdanom?

Andre Bank: „Razlika je u tome što se zahtevi najvećeg dela demonstranata ne odnose na svrgavanje režima, već pre na zahtevanje većih političkih sloboda. Sličnosti sa ’Arapskim prolećem’ postoje kada je reč o simbolici: zaposednut je centralni trg u prestonici, vlada neka vrsta narodnog slavlja, i pre svega su tamo mladi, obrazovani, urbani Turci i Turkinje. Osim toga, etablirane opozicione snage, kemalisti, nacionalistička MHP, ali i kurdske organizacije, igraju sporednu ulogu u društvu.“

Premijer Redžep Tajip Erdogan još uvek nije uznemiren zbog protesta. Da li je njegova pozicija sada ipak oslabljena?

„Pomalo jeste jer nekoliko njegovih najbližih saradnika, poput vicepremijera, već su se izvinili zbog nasilja policajaca. I predsednik Abdulah Gul je umereno reagovao. Dakle, očito je da u establišmentu vladajuće stranke AKP ima različitih stavova. Nezadovoljstvo u Turskoj nadilazi malu, urbanu srednju klasu. Kod turske varijante neoliberalizma, sve više ljudi je ignorisano. To pogađa mlade ljude, ali i delove AKP.“

Protesti dakle imaju privredne i socijalne uzroke?

„Tako je. Na jednoj strani imamo socijalni ustanak protiv sve većeg ekonomskog jaza u Turskoj – uprkos zvaničnom privrednom rastu. Na drugoj strani, reč je o protestu protiv ojačanih autoritarnih tendencija. Tu situacija i te kako naliči arapskom proleću, ali i pokretu ’Okupiraj’ (Occupy), i protestnim pokretima u Grčkoj, Španiji, Italiji i Portugalu. Dakle, reč je i o protestu protiv izdanaka neoliberalne reforme, koji se posebno drastično osećaju u Turskoj. Činjenica da se protesti održavaju u jednom preostalom parku u centru Istanbula, jeste dokaz da je reč i o ekološkom pitanju. Erdogan je žestoko forsirao neoliberalno preuređenje Turske. To se odražava i u građevinskim projektima kao što je treći most koji treba da se gradi iznad Bosfora, ili kod krčenja čitavih pošumljenih oblasti na istoku zemlja zarad energije. Zato nije reč o protestu ograničenom samo na centar Istanbula.“

Koje dalje unurašnjepolitičke konsekvence smatrate najverovatnijim?

„U svakom slučaju primetno je da je navodna apsolutna dominacija vladajuće partije AKP i kontrola turske unutrašnje politike, koja je vladala od izborne pobede 2002, slomljena, ili da je barem zadobila jasne pukotine. Slika ’neo-osmanskog sultana’, koji vlada ambicioznom zemljom koja se brzo razvija, sada je znatno dovedena u pitanje.“

Na spoljnopolitičkom planu premijer Erdogan je važan oponent sirijskom diktatoru Al Asadu. Koje bi posledice njegovo slabljenje moglo imati po ukupan region?

„Što se tiče Sirije, trenutno centralnog sukoba za Tursku, slabljenje Erdogana na unutrašnjepolitičkom planu, prema mom mišljenju čini vojnu avanturu Turske još manje verovatnom. Često se kod unutrašnjepolitičke krize agresivnije reaguje na spoljnopolitičkom planu, kako bi se odvratilo od problema. Ali to ne vidim u Turskoj, s obzirom na to da je veliki deo pristalica AKP, kao i prema anketama, tri četvrtine tusrkog stanovnišva, protiv intervencije u Siriji.“

Andre Bank je stručnjak za Tursku na Institutu GIGA za bliskoistočne studije. Težište njegovog rada su regionalni konflikti i oblici vladavine na Bliskom istoku.

Autori: Jan-Filip Šolc / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković