Erdogan pobeđuje po treći put?

Građani Turske danas (12.6.) izlaze na parlamentarne izbore na kojima se, prema istraživanjima javnog mnjenja, očekuje pobeda vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), što bi bio njen treći uzastopni mandat.

Premijer ne trpi kritike

Prema ocenama anlitičara, ono što ide u prilog premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu i njegovoj Partiji pravde i razvija jesu ozbiljna kriza sa nekadašnjim saveznikom Izraelom, podrška palestinskom radikalnom pokretu Hamas i približavanje Iranu.

Mada se očekuje da će pobediti, Erdogan sve manje trpi kritike, otvoreno napada medije i podržava nasilje policije, piše agencija Frans pres. Zato se, dodaje AFP, desetine novinara nalazi u turskim zatvorima. Opozicione partije su se u više navrata žalile da im je uskraćeno korisćenje interneta, a zbog optužbi da su učestvovali u zaverama, na desetine pripadnika vojske je u zatvoru.

Dvotrećinska većina?

Prema poslednjim anketama, islamsko-konzervativna partija AKP bi mogla da osvoji 45 do 50 odsto glasova birača i time bi mogla da se nada apsolutnoj većini mesta u parlamentu. AKP priželjkuje čak dvotrećinsku većinu, što takođe nije nemoguće. Ali to ne zavisi samo od izbornog rezultatat same AKP. Tursko izborno pravo predviđa, u poređenju na međunarodnom nivou, vrlo visoki cenzus - 10 odsto. Taj cenzus je uveden 1980. godine kako bi se kurdske partije držale podalje od parlamenta.

Ankete pokazuju i da bi glavna opoziciona Republikanska narodna partija (RNP) u nedelju mogla da dospe na drugo mesto i osvoji 30 odsto glasova za razliku od 2007. godine kada je za tu stranku glasalo 20,8 odsto glasača u Turskoj. RNP, na čijem je čelu od prošle godine Kemal Kiličdaroglu, zalaže se za demokratske promene i socijalnu pravdu čime, prema ocenama analitičara, nastoji da privuče pripadnike nižih socijalnih konzervativnih slojeva, ali i urbane liberale. Ta stranka predlaže uvođenje neke vrste socijalne pomoći od oko 300 evra koja bi bila namenjena najsiromašnijim slojevima stanovništva. Glavna opoziciona partija obećava i da će, ako dođe na vlast, odgovoriti na zahteve Kurda o uvođenju njihovog jezika u školama.

Teme izborne kampanje

Za razliku od pre šest godina, kada je vladala euforija oko učlanjenja u EU, ovog puta su glavne izborne teme bile korupcija, nepravilnosti prilikom upisa studenata na fakultet i video-snimci vodećih predstavnika ekstremno desničarske Partije nacionalnog pokreta Devleta Bahćelija. Nijedna od partija ne priča o učlanjenju Turske u EU.

Pregovori o učlanjenju u Evropsku uniju su u ćorsokaku najviše zbog Kipra. To je glavni razlog zbog čega je turska javnost izgubila poverenje u EU. I dok su pregovori o učlanjenju stali, Turska želi da preuzme ulogu predvodnika u pokušaju rešavanja krize na Bliskom istoku. Pored toga, ustanci u arapskim zemljama povećali su značaj Turske, koja želi da angažovanjem u regionu učini sebe privlačnijom za EU.

Novine

Na izborima za 550 članova parlamenta učestvuje 15 političkih partija sa 7.492 kandidata, a glasači će moći da izaberu i nekog od 203 nezavisna kandidata. Pravo glasa u Turskoj ima više od 50 miliona ljudi, koji će moći da glasaju na ukupno 85 izbornih mesta.

Nekoliko novina obeležava ovogodišnje izbore u Turskoj, među kojima je i uvođenje plastične prozirne kutije za glasanje umesto crne drvene kutije. Mesta za glasanje biće biti prekrivena tkaninama tako da neće biti moguće videti osobu u trenutku kada glasa.

beta/dpa/ii/zbs