Pritisak na turskog predsednika Erdogana raste iz dana u dan. Privredna situacija se naglo pogoršava, konflikt u Siriji još nije rešen. Sada još i svađa sa Sjedinjenim Državama oko američkog pastora Endrjua Bransona ali i oko odbijanja Amerikanaca da Turskoj isporuče najmodernije vojne avione, pošto je Turska pre toga kupila ruske protivavionske sisteme.
Umesto da potraži konstruktivno rešenje, Turska je povećala carine na određene američke proizvode. Ipak, na kraju Erdoganu neće preostati ništa drugo nego da učini to što inače ne čini – da popusti i dozvoli američkom pastoru da otputuje kući.
Tramp zahteva od Ankare da odmah pusti na slobodu Endrjua Bransona koji već dve godine ne može da napusti Tursku pod sumnjom da je špijunirao i učestvovao u puču. Najpre je bio u istražnom zatvoru, a sada je u kućnom pritvoru. Erdogan ne želi da ga pusti na slobodu jer je naumio da ga razmeni za Fetulaha Gulena koji živi u pensilvanijskom egzilu. Turski predsednik smatra da je Gulen podstrekač puča iz 2016.
U međuvremenu je Erdogan počeo da razmišlja i o alternativama tursko-američkom prijateljstvu, ako se problemi ne reše. No, to nije realistično. Ni Rusija ni Kina nisu alternative tradicionalnom partnerstvu sa Zapadom. Jer to bi bilo u suprotnosti sa modernim vrednostima Turske, zemlje koja se još uvek naziva demokratskom i zastupa slobodu mišljenja i izražavanja.
Turskoj je Zapad potreban, ali i ona Zapadu. Evropa to mnogo bolje zna od Vašingtona. Kad je region nestabilan prvo Evropljani osete posledice, a ne SAD sa one strane Atlantika. Cilj Turske mora biti da ostane jak partner Zapada. Možda zapadne nacije u očima Turske ne izgledaju uvek kao najbolji prijatelji, ali su pouzdani partneri u strateškim pitanjima bezbednosti.
Naravno, Turskoj su potrebne dobre veze sa Rusijom bogatom energentima kao i sa privrednim divom Kinom. Nije tajna da se Erdogan bolje oseća na Istoku. Ali Turska bi trebalo da bude oprezna kada gradi odnose sa tim autokratskim režimima.
Ankari su u nestabilnom regionu potrebni partneri iz Severnoatlanskog pakta, kao što je Turska potrebna njima. Erdoganu je to jasno. Pastor Branson nije tu posebno bitan – on je simbol odmeravanja snaga Erdogana i Trampa. Taj diplomatski konflikt nanosi štetu Turskoj.
SAD i Turska su saveznici unutar NATO i to će tako ostati. Ali ako se slučaj Branson ne reši, napetost će rasti, a politička klima u Turskoj ostati nestabilna. Što pre Erdogan pusti Bransona da ode kući, to bolje za sve, pre svega za Ankaru.