Osveta autokrate na egotripu

Nastavlja se osvetnički pohod Redžepa Tajipa Erdogana nakon propalog puča. Prema tumačenju zvanične Ankare, iza pokušaja svrgavanja civilne vlasti stoje strukture bliske propovedniku Fetulahu Gulenu, nekadašnjem saborcu, a danas ljutom Erdoganovom protivniku. Gulen navodno raspolaže ogromnom mrežom ljudi u pravosuđu, policiji, školstvu i medijima. Poslednjih dana su uhapšene hiljade ljudi, iz vojske je najureno 1.684 oficira, desetine hiljada sudija, tužilaca, činovnika i čak zaposlenih u aviokompaniji Turkiš erlajns su ostali bez posla, a sa medijske scene – ionako već u velikoj meri dovedene na Erdoganovu liniju – trebalo bi da nestanu još tri novinske agencije, 16 televizija, 23 radio-stanice i 45 novina. Naređeno je zatvaranje 47 bivših novinara najtiražnijeg lista Zaman, koji je bio blizak Gulenu, ali je u martu stavljen pod prinudnu upravu.

Komentator konzervativnog lista Velt (Berlin) osvrnuo se na reči kancelarke Angele Merkel, koja je na konferenciji za novinare u četvrtak prilično diplomatski kritikovala dešavanja u Turskoj rekavši da pravna država podrazumeva „umerenost“ i u zakonskom gonjenju. „Da li bi za kancelarku bilo umerenije da se zatvara samo jedna novinska agencija i, recimo, 32 lista? Da li bi njenom osećaju za odmerenost više odgovaralo da Ankara u dve sedmice nakon propalog puča nije otpustila, suspendovala i uhapsila 60 hiljada ljudi nego samo 50, 40 ili 35 hiljada? Nemačka Savezna vlada je povukla jednu jedinu crvenu liniju: pripretila je da je s pregovorima o pristupanju EU svršeno ukoliko Erdogan uvede smrtnu kaznu. O pravu na život nema rasprave, kažu u Berlinu. Ali šta je sa nezavisnošću pravosuđa, sa slobodom mišljenja? To je Merkelovoj umereno svejedno.“

Ako tursko rukovodstvo ovako nastavi, onda ni najdobronamerniji na Zapadu neće više moći da posmatraju Ankaru kao partnera, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Što jače Erdogan zavrće šraf represije, to ćemo brže doći do trena kada će morati da se prizna očigledno: Pregovori o prijemu Turske u EU ne treba da se nastave! Ima drugih formi kojima, ako se to hoće, Turska može biti ukotvljena u orbitu EU, pogotovo jer bi istupanjem Velike Britanije mogle da nastanu nove mogućnosti. Ali u EU nema mesta za autoritarni režim sa predsednikom na egotripu.“

Zašto su kritike iz Brisela i Berlina veoma blage? Mnogi kažu: zato što je isposlovan sumnjivi dil sa Erdoganom prema kojem će njemu biti poslate milijarde evra i turskim građanima ukinute vize, a on će zauzvrat zaustaviti izbeglički talas. Nežno kritikuje i evropski komesar za proširenje Johanes Han: „Važno je da Turska sa osumnjičenima za puč i zaveru postupa po principima pravne države. To je značajno za našu procenu“, rekao je Austrijanac za minhenski Zidojče cajtung. Na pitanje da li je ugrožen sporazum sa Turskom o izbeglicama, Han je rekao: „Ne. Izbeglički talas je zaustavljen. To Evropa može samouvereno da kaže.“

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je u četvrtak na televiziji CNN-Turk zatražio od Nemačke da izruči turske sudije i tužioce koji se nalaze u Nemačkoj. Oni su, kako je rekao Čavušoglu, deo „paralelne države“ i Turska traži njihovo hapšenje i izručenje. „Erdoganov poziv Nemačkoj da izruči Gulenove pristalice pokazuje da je već i simpatisanje sa tom grupom dovoljno da vas proglase za neprijatelja“, piše Rojtlinger general ancajger, i zaključuje: „Erdogan udaljava svoju zemlju od demokratije i pravne države. S njim Turska kreće upitnim putem.“Ali unutrašnji konflikt u Turskoj se preliva na Nemačku i na druge načine. Tokom neuspelog puča na ulice nemačkih gradova su izašle desetine hiljada građana turskih korena, kako bi pružili podršku Erdoganu. Škole i institucije bliske Gulenu dobijale su pretnje, a mnogi turski roditelji već su ispisali decu iz tih škola. Za nedelju su u Kelnu tako najavljene velike demonstracije Erdoganovih pristalica, ali i kontra-okupljanje desničara, zatim antifašista koji su protiv desničara te liberala i socijalista koji su protiv Erdogana. „Erdoganove pristalice žele da u velikom stilu proslave pobedu“, piše Badišes tagblat. „Mnogi građani, s obzirom na strašne događaje u Turskoj, to će primiti sa, blago rečeno, pomešanim osećanjima. Za većinu Nemaca će se u nedelju u Kelnu slaviti propast, a ne pobeda Turske. Jedna prava država (Nemačka, prim. red. DW) to mora da istrpi, baš kako bi pokazala da su u jednoj demokratiji dozvoljena različita mišljenja. Ali pravna država ne mora i ne sme da trpi nasilje ili pozive na nasilje protiv onih koji drugačije misle.“

Izetbegovićev "brat" Erdogan

Turski konflikt se preliva i na zemlje Balkana, pre svih BiH, Kosovo i Albaniju. Na njih se preko turskih ambasada vrši pritisak da zatvore škole koje vodi Gulenov pokret. U BiH se radi o 14 obrazovnih institucija koje vodi organizacija Bosna Sema. Orhan Hadžagić iz te organizacije rekao je bečkom listu Standard da za sada jedini pritisak dolazi od turske novinske agencija Anatlolija. „Nema pritiska od strane neke lokalne institucije ili političke partije“, rekao je on. U tekstu se ističe da je bošnjački lider Bakir Izetbegović veoma blizak režimu u Ankari te da naziva Erdogana „svojim bratom“.

Standard dalje piše da je u Srbiji pritisak turske vlade „očigledno delovao“. „Tako je gradska uprava Novog Pazara na svojoj internet-prezentaciji osigurala punu podršku demokratskom poretku Turske. Novi Pazar je centar regiona Sandžaka u kojem većinski žive Bošnjaci. Sandžak je religiozan i konzervativan. Gradska uprava Novog Pazara je još dodala da bratski odnosi sa Turskom imaju prioritet i da Gulenovoj terorističkoj organizaciji neće biti pružena nikakva institucionalna, logistička ili druga podrška. Dodaje se da će građani biti upozoreni da budu pažljivi prema Gulenovom pokretu“, piše austrijski dnevnik i zaključuje: „Prsti turske vlade očigledno dosežu do Balkana.“