Elmar: Brok: EU bez zajedničke strategije

Ministri spoljnih poslova Evropske unije okupiće ovog petka i subote na tradicionalnom neformalnom zasedanju u Milanu. Italijanski domaćini, koji predsedavaju i Savetu ministara Evropske unije, imaće priliku da tokom susreta ojačaju kandidaturu svoje šefice diplomatije Federike Mogerini za naslednicu Ketrin Ešton. Tu će biti i nemački političar iz stranke CDU Elmar Brok, predsedavajući Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Dojče vele: Gospodine Brok, da li su sve ove krize – Irak, Sirija, Libija, Gaza i pre svega Ukrajina i Rusija – preveliki izazov za spoljnu politiku EU?

Elmar Brok: Pa, ta politika nije toliko razvijena. Evropska služba za spoljne poslove radi već pet godina i postigla je veliki napredak. Mi ipak uviđamo da to nije dovoljno. Nemamo dovoljno duboke analize, nemamo jedinstvenu strategiju. Kako da se, na primer, trajno reši pitanje Ukrajine, kada nemamo zajedničku strategiju prema Rusiji, u zaista temeljnom smislu? Ne znamo kako da se ponašamo prema diktaturama i islamskim pokretima u islamsko-arapskom svetu. Verujem da bi ovo neformalno zasedanje trebalo da već jednom korenito odredi stvari, da bi se razvile nove strategije za rešavanje izazova u našem susedstvu – pored aktuelnih pitanja kao što su isporuke oružja Kurdima i podrška Ukrajincima u pregovorima sa Rusijom.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton povremeno se pojavljuje na sceni, ali uglavnom ostaje u drugom planu. Diplomatski ton određuju državni ministri spoljnih poslova, u prvom redu Nemačke i Francuske, ponekad Velike Britanije, Poljske, u izuzetnim slučajevima i Švedske. Ko je lice Evrope?

To je zaista tako. Zbog toga se mora reći da jeste bilo pozitivnih pomaka u poslednjih pet godina, ali čaša je tek sada do pola puna i ni izdaleka nije napunjena do vrha. Verujem da ti dramatični izazovi sa kojima se sada suočavamo, pokazuju da moramo još mnogo toga da razvijemo. Svakome je jasno da su nacionalne mere, koje nisu dogovorene sa drugim članicama, samo kap vode u vrelom danu. Evropa ima značaj tek kada nastupa celovito, kada iza toga stoji zajednička privredna snaga.

Da li je 28 spoljnih ministara Evropske unije spremno da promeni način razmišljanja po tom pitanju?

Naravno da tu ponekad postoji problem. To ima i veze sa ulogama koje svaki pojedinac igra za sebe. Verujem da moramo da vodimo zajedničku diskusiju o višku vrednosti. Rezultat mora da bude najbitniji. Moramo da se udaljimo od pojedinih tradicionalnih vrednosti. Mora se uvideti da čak i spoljna politika većih zemalja kao što su Velika Britanija, Francuska ili Nemačka ima svoje granice i da delotvornost može da postoji samo kada se nastupa zajedno. Stanovništvo je u tom pogledu otišlo mnogo dalje – po istraživanjima javnog mnjenja, 70 odsto građana želi jedinstvenu bezbednosnu i spoljnu politiku. Nadam se da to sada može da se sprovede u praktičnom smislu.

Oko isporuke oružja Kurdima u Iraku nije postignut zajednički zaključak, već svaka članica EU može da postupa po svojom nahođenju. Da li je to model za buduće odluke?

Ne moraju svi da rade sve, ali mora biti dogovora i zajedničke organizacije. Dobro je što je u okviru EU odlučeno da se isporuči oružje, ali ko to koordinira? To sada opet čine članice, jedna sa drugom, uz ograničene mogućnosti koje na taj način imaju. Mislim da je to jasna naznaka da Brisel tu mora da ima više inicijative i sposobnosti.

Predsednici država i vlada EU glasaće o nasledniku Ketrin Ešton na posebnom sastanku u subotu uveče. Kandidat Italijana je relativno neiskusna ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini. Nju istočnoevropske zemlje optužuju da je isuviše naklonjena Rusiji. Može li ona da nadjača to protivljenje i da li je to pravi izbor?

Moramo da to konstatujemo, nakon što je demohrišćanin Žan Klod Junker postao predsednik Evropske komisije, mesto visoke predstavnice za spoljnu politiku sleduje socijalistima. Socijalisti su se saglasili oko gospođe Mogerini. Mi to posmatramo sa izvesnom nelagodnošću, zbog manjka iskustva. Ona u svakom slučaju ima jednu važnu prednost u odnosu na gospođu Ešton – kao pripadnica laburista, Ketrin Ešton imala je više teškoća nego podrške od evropskeptične vlade u Velikoj Britaniji. Ministarka Mogerini mora da otkloni zabrinutost suseda Rusije, i to joj je jasno rečeno. Verujem da ona mora da se jasno postavi i da će to i učiniti. Pretpostavljam da će se time i baviti tokom neformalnog sastanka ministara.

Da li je nakon pomalo bezbojne gospođe Ešton potrebna jaka ličnost, koja ume da se nametne? Koga biste Vi predložili?

Pa, ja bih pre bio za poljskog ministra spoljnih poslova Radeka Šikorskog ili Karla Bilta iz Švedske, ili za bivšu francusku ministarku Elizabet Gigo. Ali to uopšte ne može da bude neko od nas, demohrišćana, jer ta funkcija pripada socijalistima. Socijalisti moraju da predlože snažnu ličnost. I njihova je dužnost da stvore odgovarajući prostor za tu ličnost, da bi naslednica bila u jačem položaju nego gospođa Ešton.

Elmar Brok iz vladajuće nemačke Hrišćansko demokratske unije (CDU) je predsedavajući Odboru za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, i poslanik u tom telu još 1980. godine.