EU bi da zaposli mlade

Mlada Španjolka Aračeli Rubio Perera ne uspeva da pronađe posao u svojoj domovini. Zato još od februara ove godine, preko Brisela, prati oglase za poslove na evropskom tržištu rada. „Zadovoljna sam onim što sam do sada tamo videla. Veliki broj firmi, ne samo iz Belgije, već i iz Velike Britanije i Francuske, traži radnike. Ima dosta mogućnosti ne samo za one sa velikim radnim iskustvom, nego i za ljude kao što sam ja, dakle one koji tek počinju.“

Evropska komisije uspela je da uskladi „berze poslova“ u nekoliko evropskih metropola. Sistem nazvan EURES obuhvata ponudu i potražnju na tržištima rada u više evropskim zemalja. Kompletna ponuda može se pronaći na Internetu. Međutim, upućeniji tvrde da ova berza predstavlja samo „kap u moru“ onog, što je zaista u ponudi. Istovremeno, samo tri odsto građana Evropske unije, tako barem nagoveštava zvanična statistika, radi u inostranstvu trajno.

Strukturalne reforme potrebne pod hitno

Uspešna borba protiv nezaposlenosti među mladima moguća je jedino uz strukturalne reforme na tržištu rada i to u svim članicama EU, smatra ekspert za tržište rada pri nemačkom Institutu za privredna istraživanja u Berlinu, Karl Brenke. Čak i pre finansijske krize, nivo nezaposlenosti među mlađima ispod 25 godina u pojedinim delovima Evrope, bio je dvostruko veći nego među odraslima. Glavni razlog za to leži u teorijskom obrazovanju mladih, koji vreme uglavnom provode u školi, a ne u pogonima, biroima i drugim radnim mestima, gde mogu da izuče zanat, pojašnjava ekonomista Brenke.

„Verujem da je rešenje problema u reformama školovanja, tačnije dela koji se odnosi na praksu. Taj problem imamo posebno u državama koje sada muči kriza, ali i u Istočnoj Evropi, kao i u delovima Skandinavije. Mladi moraju imati obimniju i bolju praktičnu nastavu.“ Španija je sa reformama već počela. Primenjuje takozvani "dualni sistem", a to znači organizovanje paralelne obuke i u školi, ali i u preduzećima. Italija, Portugalija i Grčka bi trebalo da krenu istim putem, kaže Karl Brenke u razgovoru za DW. Pristup tržištu rada za mlade ljude, mora biti olakšan. Ali u nekim državama, poput Italije, problem postoji i u komplikovanom radnom pravu.

Apeli ne pomažu

Predsedavajući Saveta Evropske unije Herman van Rompej uporno apeluje na šefove država i vlada zemalja EU. Brisel priželjkuje jedinstveno tržište rada na teritoriji Unije, pre svega u „garanciji za posao“ svim mladim ljudima. Ideja je da svako ko završi fakultet ili odgovarajuće školovanje, u roku od četiri meseca dobije mogućnost za praksu na odgovarajućem radnom mestu. Inicijativa nije nova. Uostalom, naišla je na veliko odobravanje, ali njeno realizovanje još uvek nije zaživelo.

Možda će najavljeni samit u Berlinu nešto promeniti. U narednih nekoliko godina, EU planira da investira šest milijardi evra u programe koji će umanjiti nivo nezaposlenosti među mladima. Novac bi trebalo da omogući i više mesta za izučavanje zanata, odnosno praktičnu nastavu. Nejasno je, međutim, kako će te milijarde, konkretno biti investirane. Ali upravo zbog toga će nemačka kancelarka Angela Merkel u julu, u Berlinu, ugostiti resorne ministre zemalja članica EU. „Krajem godine imaćemo pomenuta sredstva na raspolaganju. Moramo sesti i videti, kako ćemo taj novac upotrebiti. U interesu svih nas je da u tome postoji dobra koordinacija“, izjavila je kancelarka.

Nemačka već ima iskustva u borbi protiv nezaposlenosti među mladima. Devedesetih godina prošlog veka, nakon ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, mladih bez posla u istočnim krajevima zemlje, bilo je izuzetno mnogo. Investicije u programe školovanja i njihove obuke, na kraju su se isplatile.

Mladi plaćaju cenu krize koju nisu prouzrokovali

U EU unijie je trenutno šest miliona mladih bez posla. U februaru je nivo nezaposlenih među mladima ispod 25 godina bio na nivou od 23,5 odsto, dakle dvostruko veći nego među odraslima. Najgore je u Grčkoj, gde je taj procenat skoro 60 odsto, dok u Španiji svaka druga mlada osoba nema posao.

Problem je sve dramatičniji i toga su političari u Briselu svesni. Posebno ih zabrinjava činjenica da je u pojedinim državama, među nezaposlenima previše visokokvalifikovanih mladih ljudi, čak i iznad 50 odsto.

Autori: Bernd Rigert / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković