EU: Borba oko pritezanja kaiša

Budžet Evropske unije za 2012. godinu trebalo bi da predstavlja „balans između štednje i podsticaja privrednog rasta“. Tako će se među merama štednje, prema predlogu Evropske komisije, naći zamrzavanje izdataka za administraciju. Očekuje smanjenje potrošnje u oblastima komunikacionih tehnologija, publikacija, organizovanja sastanaka, konferencija i misija.

Evropska komisija ni treću godinu za redom neće otvarati nova radna mesta. Istovremeno će se smanjiti finansiranje onih razvojnih projekata koji nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate. Januš Levandovski, evropski komesar za finansijsko planiranje i budžet, objašnjava suštinu predloga novog evropskog budžeta:

„Naš fokus je na investicijama. Evropski budžet je oblikovan tako da ne bi trebalo nikoga da iznenadi, uzevši u obzir višegodišnju perspektivu. Mi smo svesni, sa jedne strane, štedljivog raspoloženja u Evropi, ali, sa druge strane, trebalo bi se posvetiti privrednom rastu, novim radnim mestima, kao i poštovanju obaveza“, kaže Levandovski.

Iz Evropske komisije podsećaju da se već preuzete obaveze moraju poštovati i da se moraju izmiriti računi koji budu stizali na naplatu u 2012. godini. Upravo se tu, prema rečima Levandovskog, mora tražiti razlog za planirano povećanje evropskog budžeta.

Međutim iz Velike Britanije već je poručeno da rast evropskog budžeta od 4,9 procenata nije prihvatljiv. U nameri da se evropski budžet zamrzne Britancima su se priključili i Francuska, Nemačka, Finska i Holandija, zemlje koje zajedno doprinose polovinu budžeta EU. Levandovski kaže da je Komisija u „prijateljskoj razmeni vatre“ sa nekim zemljama, ali i da očekuje racionalnu razmenu mišljenja i razumevanje:

„Ovde govorimo o pravnim obavezama i nema smisla njih odlagati. Ono što je moglo da se otpiše otpisano je, što je oko tri milijarde evra. Prvi put u skorijoj istoriji evropskog budžeta imamo rast od nula odsto u administraciji. Sve se to radi kako bi se doprinelo rastu i novim radnim mestima.“

U Briselu smatraju da je put ekonomskog napretka i kohezije Unije umnogome zasnovan na investicijama, i zato nacrt budžeta za 2012. predviđa oko 57,7 milijardi evra pomoći održivom privrednom rastu, dok bi 62,6 milijardi evra iz budžeta bilo namenjeno za postizanje prioriteta Evropske strategije 2020.

Novi budžet takođe predviđa i povećanje finansiranja, od 6, 8 odsto, za oblasti slobode, bezbednosti i pravde za građane EU, dok bi se za aktivnosti po pitanju zaštite klime izdvojilo nešto preko osam milijardi evra. U Evropskoj komisiji napominju da će samo šest procenata novog budžeta biti iskorišćeno za finansiranje evropskih institucija, a da će se 94 procenta vratiti evropskim zemljama kroz privredni rast i nova radna mesta.

Ipak, u Briselu su svesni da ih i ove godine očekuju teški pregovori sa zemljama članicama i Evropskim parlamentom. I vlade zemalja i EP moraju ili da prihvate predlog Evropske komisije ili da nađu kompromisno rešenje, kako bi evropski budžet za 2012. stupio na snagu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević