EU-budžet: dogovor u nastavcima?

Kod predsedavajućeg Evropskom savetu, Hermana van Rompeja sinoć je bilo kao u čekaonici kod lekara. Doduše niko nije prozivao: „Sledeći molim!“. Svaki od 27 šefova država i vlada zemalja Evropske unije imao je svojih 20 minuta za razgovor u četiri oka sa Rompejem i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

Pregovori o crvenim linijama kada je reč o budžetu Evropske unije do 2020. potrajali su mnogo duže nego što se očekivalo. Zatim su službenici u Briselu započeli razgovore, što je trebalo da rezultira time da napišu sve moguće interese zemalja članica na jedan papir, a Van Rompej takođe mora da uzme u obzir želje Evropskog parlamenta. Jer, evropski parlamentarci moraju na kraju da izglasaju finansijski plan.

„Možda nam treba i druga faza“

Ali, tokom dugog čekanja na red, šefovi država i vlada imali su vremena i za bilateralne susrete i potragu za saveznicima. Tako je i nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom pokazala razumevanje za insistiranje na većoj pomoći agrarnom sektoru. Doduše, kancelarka je na početku samita rekla nešto što bi mogli da potpišu svi učesnici samita: „Sigurno da svako mora da napravi jedan korak ka kompromisu i da se pokaže spremnim na kompromis. A svi se dobro znamo.“ Angela Merkel je istovremeno rekla da nije baš sigurna da će se postići dogovor. „Možda nam treba i druga faza“ – tako kaže nemačka kancelarka.

Pre sedam godina je za usvajanje budžeta bilo potrebno da se održe tri samita. Posebno je bila sporna visina sredstava koje Evropska unija mora zajednički da prikupi i zatim ih, kao subvencije, isplati zemljama kojima je finansijska pomoć potrebna. Zemlje koje upravo dobijaju te subvencije, kao što su Poljska i Estonija, zagovaraju budžet u visini od 1.035 milijardi evra. Dok pojedine zemlje koje najviše doprinose briselskom budžetu lobiraju za smanjenje budžeta i do 200 milijardi evra. Nemačka bi bila zadovoljna i sa ušteđenih 100 milijardi.

„Britanci znaju da plivaju“

Ali, uverenja su i dalje prilično različita, kaže premijer Luksemburga i šef evropgrupe Žan Klod Junker. Velika Britanija mora da se ubeđuje, a na pitanje novinara da li je ta zemlja još na evropskom brodu, Junker odgovara: „Britanci znaju da plivaju“.

Junker smatra da bi Britanci mogli da siđu sa tog broda u slučaju žešćih rasprava u vezi sa budžetom Evropske unije do 2020. O tome se spekulisalo još i pre početka samita. Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je da će ostati čvrst u zahtevima kako bi došao do dogovora koji bi bio pozitivan za britanske poreske obveznike i pre svega odbranio britanski popust na finansijska sredstva koja se uplaćuju u budžet EU.

Ali, nije samo Kameron pretio vetom, već i Danska. Za to vreme, teme kao što su dužnička kriza i finansijska pomoć Grčkoj – na ovim prvim razgovorima na samitu EU nisu igrale nikakvu ulogu.

Autori: Bernd Rigert / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković