EU i Balkan: Međusobne predrasude

Pogled sa Balkana na Evropu kroz vekove je opterećen različitim vrstama nadanja i verovanja, ali i predrasudama i kompleksima, ali je isto tako i pogled iz Zapadne Evrope prema balkanskom jugu stolećima sve do dana današnjeg takođe opterećen stereotipima, smatraju naučnici.

Enver Kazaz sa Univerziteta u Sarajevu kaže da u Bosni i Hercegovini, zemlji koja je teško stradala u ratu i koja još uvek nije postala kandidat za ulazak u EU, vlada neka vrsta “euroutopije”.

“U političkom polju imamo euroutopiju, pri čemu je Evropska Unija izmaštana kao mesto spasa i unutar tog spasa onog trenutka kad se Bosna i Hercegovina počne priključivati Evropi, svi će sukobi naprosto nestati. Tu vrstu zablude naravno širi ista ona politička elita koja pritom sve radi da BiH ne uđe u Evropu. Tako da je euroutopija neka vrsta mentalne zamke za stanovništvo”, smatra Kazaz.

Balkanski „barbarogenij”

Pavle Sekeruš sa Univerziteta u Novom Sadu smatra da je pogled iz zemlje-kandidatkinje Srbije ka Evropskoj Uniji, zapravo prepun kompleksa.

„Pogled iz Srbije na Evropu vekovima je obeležen jednim osećanjem kompleksa koji proizlazi iz očigledne civilizacijske zaostalosti, industrijske, tehnološke, materijalne. Takva situacija stvara s jedne strane osećaj da se želi pripadati tom evropskom svetu, da se želi imitirati taj svet. Ali tu je i logika: pošto oni na nas gledaju kao na nižerazredne na društvenoj i civilizacijskoj lestvici, mi ćemo njima baš pokazati da mi jesmo baš pravi centar. To je ta čitava priča o ‘barbarogeniju’, koji je izuzetan, neponovljiv: umesto jedne trule, konformističke, licemerne Evrope, ovde je navodno jedna čista, neiskvarena rasa, koja će izmeniti svet...”, navodi Sekeruš.

Aleksandar Jakir sa Univerziteta u Splitu kaže da se Hrvatska, zemlja koja će iduće godine postati punopravna članica EU, pomalo umorila od sopstvenih prevelikih evropskih očekivanja. „Kao što smo videli, odaziv građana na referendum je bio prilično nizak - 43 odsto, od čega su dve trećine dale svoj glas za pristupanje EU. Sve u svemu, hrvatska javnost se malo umorila od cele priče, a nade i očekivanja s početka devedesetih su splasnule i sada se sve mnogo realnije sagledava. Ali, isto tako velika većina građana smatra da ne postoji realna politička alternativa tome da Hrvatska uđe u članstvo EU”, objašnjava Jakir.

Evropa potcenjuje Balkan

Ali, ima i Evropa itekakvih predrasuda prema Balkanu. Pavle Sekeruš smatra da su devedesetih godina prošlog veka, u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, u Evropskoj Uniji ponovo oživele stereotipne slike o balkanskim zemljama i narodima, koje postoje već vekovima. „To su slike divljih varvarskih ratnika koji su protiv civilizacije, antievropski nastrojeni, više orijentalni...”, podseća Sekeruš.

Enver Kazaz kaže da EU često potcenjivački pokušava da „civilizuje” region Balkana. „Mislim da vrlo često EU, kada pristupa ovom regionu, dolazi sa jednom lošom civilizatorskom misijom, pri čemu ponavlja stare klišee, o balkanskim mržnjama, o narodima koje treba pomiriti ili ne pomiriti itd. A pritom je ta politička evropska birokratija nesposobna da prokaže ideološke i političke subjekte koji su proizvodili zločine i zlo”, upozorava Kazaz.

Ko se stidi Balkana?

Aleksandar Jakir smatra da se u Hrvatskoj, koja se nekako stidela Balkana ne želeći da se seća zajedničke države Jugoslavije, danas trezvenije i sa manje kompleksa gleda na ovaj region. „Početkom devedesetih godina 20. veka balkanofobija je vladala u javnom mnjenju. Ali, ona je danas ustupila mesto jednom trezvenijem pogledu da Hrvatska u svom identitetu ima i srednjoevropsku i mediteransku, ali i balkansku komponentu”, kaže Jakir.

Mirt Komel sa Univerziteta u Ljubljani kaže da je Slovenija, zemlja koja je članica EU od 2004. godine, prevalila put od toga da se iograđivala od Balkana do toga da danas mladi na Balkan gledaju kao na drag centar boemskog života.

„Euforija ili bolje reći EU-forija, koja je vladala u Sloveniji, bila je ostavila Balkan po strani, kao geografski i kulturni pojam od koga se treba distancirati. Balkan je u to vreme bio prototip onoga što ne želimo da budemo. To je bilo praćeno izgradnjom mita o Slovencu kao ‘homoeuropeusu’. Ali, pokazalo se da baš nije tačno da u EU teku med i mleko. Mlade generacije se sve više okreću Balkanu. Njima je naprosto dosta anonimne evropske birokratske mašine koja melje. Oni Balkan percipiraju kao neku ležernu, gotovo boemsku alternativu. Tako da za njih dragi centri boemskog života nisu u Parizu ili u Berlinu, već su u Beogradu, Sarajevu…”, priča Komel.

EU i Balkan: pitanje identiteta

Tanja Zimmermann sa Univerziteta u Konstancu u Nemačkoj, zemlji koja je jedan od glavnih stožera Evropske Unije, kaže da su međusobni stereotipi između Evrope i Balkana i danas itekako prisutni.

„Tema Balkana i mogućih stereotipa prema Balkanu se uvek iznova reaktelizuje u medijima. Balkan se predstavlja kao granica između Istoka i Zapada, ali i kao problem koji mora da se reši dogovorom. Kada god se diskutuje o novim zemljama koje se pridružuju EU, uvek se pojavljuje pitanje koliko je ta zemlja balkanska a koliko nije. I svodi se na raspravu koliko ta zemlja, Slovenija na primer, zadržava od svog identiteta, a koliko evropskog identiteta ona uzima”, navodi Tanja Zimmermann, organizatorka naučnog skupa.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odg. urednik: Jakov Leon