EU izvozom svog jeftinog živinskog mesa ugrožava privredu Kameruna

«U Kamerunu postoje pijace koje se zovu «Ulice srznutih pilića». Možete ići stotinu metara i sve što ćete videti su dubokozamrznuti pilići. Meso izgleda loše i leži na zemlji. Mnogi domaći seljaci su svoje piliće prodali po damping cenama, jer više za njih nisu mogli da zarade», govori Tilder Kumiši iz kamerunske gradjanske inicijative.

Kamerun je poslednjih godina preplavljen zamrznutim pilićima. 1996. godine uvezeno je hiljadu tona, a šest godina kasnije čak 22.000 tona pilećih otpadaka našlo je put do Zapadne Afrike. Najveći deo ovih isporuka potiče iz Evropske unije.

U Evropi potrošači uglavnom kupuju pileće grudi, a ostali deo pileta se manje koristi. Nasuprot tome, firme koje trguju mesom u Kamerunu zaradjuju novac prodajući i krilca, šije i kokošje noge. Medjutim, za poljoprivredu, od koje živi 65 odsto stanovnika Kameruna, uvoz smrznutih pilića imao je fatalne posledice. Jer sitni poljoprivrednici nisu mogli da konkurišu jeftinim namirnicama iz uvoza.

«Uzmimo primer jedne seljanke, koja je imala farmu od hiljadu pilića i nameravala je da svoje gazdinstvo još uveća. Ali u samoposluge su došli uvozni smrznuti pilići i ona je sve izgubila. Sada je sasvim propala», navodi Tilder Kumiši.

Situacija je paradoksalna. Ta seljanka je najpre uz pomoć malog kredita iz programa nemačke i evropske razvojne pomoći uspela da otvori farmu pilića, da bi zatim sve izgubila zahvaljujući uvozu smrznutih pilića iz Evropske unije. Ali uvoz tih pilića nije samo uništio poljoprivredu Kameruna, već ona ima posledice i na kulturni život zemlje.

«Živinsko meso je vrlo važno za mnoge etničke grupe u Kamerunu. Da bi se postigao karakterističan ukus, na koji su navikli Kamerunci, pile se prži zajedno sa perjem. Ali smrznuti pilići nemaju perje. Tako da postoji opasnost da izumre i specifična kultura jedenja kokošjeg mesa u Kamerunu», kaže Tilder Kumiši.

Većina kamerunskih porodica svakodnevno jede pileće meso i prirodno je da se na pijaci odlučuje za najjeftiniju varijantu. Ali pileći otpad iz Evrope treba da prevali dug put kamionima, pri čemu se meso često otopi da bi se potom ponovo zamrznulo. Tako da to meso kasnije postaje rzično po zdravlje onih koji ga jedu.

«Laboratorijske analize pokazuju da 83 odsto toga mesa nije za ljudsku ishranu», tvrdi Tilder Kumiši.

Ona je, medjutim, optimista i veruje da će kamerunsko stanovništvo i dalje kupovati domaću piletinu. Vlada je sitne poljoprivrednike oslobodila poreza na dodatu vrednost, a uvoz pilića ograničila na 5.000 tona.

«Tamo odakle ja dolazim, u samoposlugama se više ne prodaje smrznuto meso iz Evrope. Naš najvažniji argument je da čovek iako je siromašan, treba da jede domaću piletinu. Jer od pokvarenog mesa se niko neće najesti, pa ni siromašni», kaže predstavnica kamerunske gradjanske inicijative.

Ali ne samo Kamerun, pre svega Evropska unija ima obavezu da preduzme nešto protiv isporuka pileći ostataka slabijeg kvaliteta. Fransisko Mardi iz Službe razvojne pomoći evangelističke crkve podržava kampanju koju Tilder Kumiši vodi u Kamerunu. On zahteva da se striktno poštuje zakon o namirnicama koji važi u Evropskoj uniji.

«U tom zakonu sasvim jasno i nedvosmisleno stoji da svi proizvodjači moraju da se brinu o tome da njihovi proizvodi, dok ne stignu do prodavnica, moraju da budu u ispravnom stanju», kaže Fransisko Mardi.