EU: Korupcijski skandal otkriva rupe u pravilima o lobiranju

Bivša potpredsednica Evropskog parlamenta Eva Kaili jedna je od četiri osobe u pritvoru koje belgijski tužioci terete za „učešće u kriminalnoj organizaciji, pranju novca i korupciji“. Izbačena je iz stranke i lišena potpredsedničke funkcije nakon podizanja optužnice za primanje mita od Katara.

Vatreni govori o toj zalivskoj zemlji koje je držala u Evropskom parlamentu, glasanje u korist dosijea vezanih za Katar u odborima u kojima ona nije sedela i prisustvo brojnim nezabeleženim događajima u Kataru, navodne su veze između Eve Kaili i Dohe.

U saopštenju objavljenom na internetu, misija Katara pri EU nazvala je te optužbe „neosnovanim“, navodeći da se radi o „ozbiljnim dezinformacijama“.

-pročitajte još: Bauk korupcije kruži Briselom

I dok su zvanični detalji o obimu i dubini policijske istrage u Belgiji poprilično oskudni, aktivnosti poslanika Evropskog parlamenta i drugih organa EU, sada će biti pod pojačanim nadzorom. Istovremeno, stručnjaci EU postavljaju pitanje da li su postojeće antikorupcijske mere dovoljne.

„Kada je reč o tako složenom kreiranju politike kao što je to slučaj u EU, ono u jednom trenutku postaje neprozirno i olakšava mogućnost kupovine uticaja“, ukazuje za DW Jakob Kirkegard iz nemačkog Maršalovog fonda. „Možete da kupite potpredsednicu Evropskog parlamenta za 600.000 evra! Da li su takvi političari zaista tako jeftini“, zapitao se Kirkegard. „To je očigledno žena koja se nije plašila da će biti uhvaćena. To ukazuje da svi procesi i mere kojima Evropski parlament raspolaže, nemaju efekat odvraćanja“, rekao je on. „Čak ni glupi ljudi to ne bi uradili, jer se boje.“

Mere transparentnosti

Koje su dakle mere na snazi u EU? Postoji baza podataka u kojoj moraju da se registruju nevladine organizacije (NGO), lobističke grupe, konsultanti, dobrotvorne i druge organizacije koje žele da utiču na donošenje odluka i zakonodavstvo. Svi oni koji su navedeni u „Registru transparentnosti“, moraju da prijave svoje budžete i sve donacije iznad 10.000 evra kada je reč o NVO-sektoru.

Zanimljivo je da nevladina organizacija „Borba protiv nekažnjivosti“ (Fighting Impunity), koja se nalazi u centru aktuelnog korupcijskog skandala, nije u tom registru. Njen predsednik, bivši italijanski poslanik u Evropskom parlamentu Pjer Antonio Panceri, je u pritvoru. I partner Eve Kaili, Frančesko Đorđi, takođe tu radi. Organizacija ujedno deli kancelariju sa italijanskom neprofitnom organizacijom „Nema mira bez pravde“ (No Peace Without Justice), čiji je direktor takođe uhapšen u vezi s ovim slučajem.

„S takvim rupama u sistemu, ovo je moralo da se dogodi“, kaže za DW Pol Varakas, predsednik „Društva profesionalaca za evropske poslove“ (Society of European Affairs Professionals, SEAP), koje pomaže lobistima da se prijave u „Registar transparentnosti“.

Evropski parlament je 2021. godine odbio da primeni princip „stroge uslovljenosti“ priložen „Registru transparentnosti“, što bi članove parlamenta primoralo da se sastaju isključivo sa registrovanim lobistima. Visoki zvaničnici u Evropskoj komisiji, izvršnom telu EU, već rade po tom principu i dozvoljeno im je da se sastaju samo sa lobistima navedenim u registru. Poslanici Evropskog parlamenta tvrdili su, međutim, da bi to „narušilo njihovu slobodu delovanja u okviru mandata“ i odbacili su to pravilo koje bi ih primoralo da objave sve sastanke i navedu imena svih onih grupa i organizacija s kojima su se sastajali.

„Tako su to radili u organizaciji ’Borba protiv nekažnjivosti’“, kaže Varakas. „Imali ste dakle nevladinu organizaciju koja je uticala na donošenje odluka, a pritom nije bila obavezna da otkrije i prikaže svoje aktivnosti. Pozivao bi ih na razgovor poslanik Evropskog parlamenta, koji nije morao o tome da se izjašnjava. Bilo im je jednostavno da deluju.“

SEAP i druge organizacije sada ističu da bi obavezna registracija (uz koju ide i obaveza objavljivanja svih sastanaka i susreta), mogla da bude opterećujuća za manje aktere, kao što su nevladine organizacije, dok će istovremeno pritisak na Evropski parlament da se pridržava „principa uslovljavanja“ biti ogroman.

Nakon skandala, predsednica Evropske komisije ponovila je poziv da se osnuje telo za pitanja etike, koje bi nadgledalo sve institucije EU. „Imamo jedno takvo interno telo s jasnim pravilima u Evropskoj komisiji i mislim da je vreme da se povede razgovor da se tako nešto uspostavi u svim institucijama EU“, rekla je Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu u ponedeljak (12.12).

Diplomatski imunitet

Poslanici Evropskog parlamenta uživaju takođe i diplomatski imunitet, kako bi mogli obavljati svoj politički posao bez straha od krivičnog gonjenja. U skladu s Protokolom EU o privilegijama i imunitetu, oni ne mogu da budu „podvrgnuti bilo kakvom obliku istrage, pritvora ili pravnog postupka u pogledu izražavanja mišljenja ili davanja glasa u okviru svojih dužnosti“.

Imunitet, međutim, ne važi „kada je neki političar zatečen u činu izvršenja prekršaja“ i to „ne sprečava Evropski parlament da iskoristi svoje pravo da oduzme imunitet nekom od svojih članova“.

Po potrebi, poslanici u Evropskom parlamentu imaju pravo da traže da im se imunitet potvrdi, ali je pres-služba Evropskog parlamenta saopštila da Eva Kaili nije uputila nikakav zahtev te vrste. Tužioci u Belgiji, dakle, nisu tražili ukidanje imuniteta.

„Ako nema zahteva za oduzimanjem imuniteta, to sugeriše da je sudija zaključio da su ispunjeni kriterijumi da se imunitet više ne primenjuje“, izjavio je portparol Evropskog parlamenta Žaum Duh u Strazburu. U prošlosti su se zahtevi za imunitet podnosili u vezi sa zahtevima za ekstradiciju, ali budući da su ove kriminalne radnje počinjene u Belgiji, ekstradicija se u tom slučaju ne bi primenjivala.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.