„EU neće izazivati Tursku“

DW: Nakon propalog puča u Turskoj čini se da turski predsednik Erdogan koristi situaciju da se oštro obračuna sa svojim protivnicima. Kakve bi posledice mogao imati propali pokušaj puča po evropsku bezbednosnu politiku?

Hening Rike: Morali smo mnogo toga da progutamo kada smo sa Turskom dogovarali kako da suzbijemo izbegličku krizu ili kako da je uvežemo u borbu protiv Islamske države. Situacija se sada još više iskomplikovala, posebno zbog mogućeg uvođenja smrtne kazne ili ako Erdoganu ne uspe da kontroliše bes svojih pristalica, već ih pusti kao sa lanca. Ubuduće bi dijalog s Erdoganom mogao da bude još teži i da ionako malo verovatan put Turske ka članstvu u EU bude gurnut u daleku budućnost. Pre ili kasnije će se nametnuti i pitanje odnosa prema Turskoj kao partneru.

Kako se nova situacija odražava na odnose između Turske i NATO?

Iako u NATO-u stalno naglašavaju zajedničke vrednosti, unutar vojnog saveza se sve okreće oko strateškog i vojnog značaja zemlje članice. A taj značaj Turske nije umanjen. Ukoliko bi Turska, na bazi unutrašnje političke borbe za vlast, povećala pritisak na Kurde ili u Siriji preuzela aktivniju ulogu u smislu zaoštravanja sukoba, onda bih možda članice NATO mogle da se zapitaju da li Turska, pod takvim pretpostavkama, može uživati neograničenu solidarnost drugih članica NATO.

Koliko je Turska važna kao strateški partner NATO i Evropske unije?

Turska, za razliku od drugih članica duž južnih granica NATO, ima važnu stratešku poziciju u odnosu na zemlje kao što su Iran, Irak i Sirija i konflikte koji su tamo u toku. Stoga je Turska važno uporište na primer u borbi protiv Islamske države, iako se nikada nije tačno razjasnilo da li je Turska, kao neprijatelj Asadovog režima, jedno vreme podržavala IS. Turska je kao zemlja koja leži i na Crnom moru važna za NATO kao saveznik i u odnosu prema Rusiji. Crno more je region u kojem se ukrštaju interesi Zapada i Rusije. Tamo NATO neće želeti da odustane od Turske.

Smatrate li mogućim da se Turska vojno i strateški okrene Rusiji?

Mislim da je odnos između SAD i Turske relativno loš. Između Turske i Rusije postoje međutim strateški konflikti. Rusija je ranije odobravala politiku Turske u Centralnoj Aziji. U međuvremenu kritički gleda na uticaj koji Turci imaju na krimske Tatare i turkijske narode u Centralnoj Aziji. Odnos između Turske i Rusije je pogoršan i nakon napada ruske avijacije izvršenih na turkmenska sela u Siriji. Nije verovatno da će se sada Turska otvoriti prema Rusiji jer je razljućena odnosom SAD ili NATO. Zapravo bi bilo poželjno da ponovo dođe do saradnje Turske i Rusije, čime bi se konflikt prigušio.

Za EU Turska ima važnu ulogu u izbegličkoj politici. Da li je ugrožen dogovor sa Turskom zbog pokušaja puča i čistki koje su usledile?

Mislim da je ispunjenje dogovorenog sa EU u interesu Turske, jer u zemlju na taj način pristiže velika suma novca. Čini mi se da iz EU neće doći puno direktne kritike na račun postupaka Erdogana – pre nego što jasno bude pređena simbolička crvena linija, kao što je uvođenje smrtne kazne ili mučenje neistomišljenika. Izbeglički pakt sa Turskom je za EU jako važan. Ako se aktuelne čistke budu dešavale u nekom iole državno-pravnom okviru, mislim da će EU biti suzdržana i da neće izazivati Tursku.

Ima li NATO Plan B za slučaj da Turska izađe iz zapadne vojne alijanse?

O nekom takvom Planu B nisam dosad čuo. Turska ima veliki interes da ostane u NATO, čak i kada u odnosima tu i tamo škripi. U svakoj misiji NATO se tačno preispituje ko želi da učestvuje, ko stavlja na raspolaganje koje resurse. U svemu naravno veliku ulogu igra i aktuelna politička klima i bezbednosno-politička situacija u zemljama članicama. Ne mogu ni da zamislim da neko unutar NATO kuje planove kako delovati bez Turske.

*Dr. Hening Rike, 1966, je nemački politikolog koji je u Nemačkom društvu za spoljnu politiku zadužen za program SAD/Transatlantske veze. Ranije je bio naučni saradnik Slobodnog univerziteta u Berlinu.