EU ne zaboravlja poplavljene regione

Evropska unija će, pored novca iz svojih namenskih fondova, u Briselu 16. jula organizovati međunarodnu donatorsku konferenciju u cilju prikupljanja dodatnih sredstava za obnovu infrastrukture i pomoć milionima pogođenih u Bosni i Hercegovini i Srbiji tokom prošlomesečnih poplava u regionu. Dogovor o donatorskoj konferenciji objavio je nedavno komesar za proširenje Unije Štefan File.

„Na sastanku Saveta vlada Francuske, Slovenije i Evropske komisija, najavljeno je da će 16. jula biti organizovana donatorska konferencija na koju smo pozvali mnoge donatorske zemlje kao i međunarodne finansijske institucije. Pre te važne konferencije bitno je predstaviti izveštaje o proceni štete na kojima EU, Ujedinjene nacije i Svetska banka rade zajedno sa BiH i Srbijom. Uveren sam da ćemo na osnovu tih izveštaja biti u prilici da prikupimo dodatna sredstva. Želeo bih da uverim građane BiH i Srbije, kao dve zemlje koje su najviše pogođene, da koliki god budžet bude bio potreban i kakvi god instrumenti morali da se upotrebe – EU će ih upotrebiti u cilju kratkoročne i dugoročne sanacije posledica šteta od poplava“, poručio je File.

U Evropskoj komisiji procenjuju da su preko tri miliona građana posredno ili neposredno bili pogođeni prošlomesečnim poplavama u regionu, kao i da su kuće, škole i bolnice teško oštećene. Upozorava se i na činjenicu da će posledice ovih poplava imati efekta, kako na dugoročni društveno ekonomski razvoj BiH i Srbije, tako i na mogućnost dalje konsolidacije reformskog procesa u obe zemlje koje su na evrointegracionom putu.

BiH i Srbija ne mogu same

Iz Evropske unije poručuju da je zarad što kvalitetnije pripreme donatorske konferencije neophodno što brže i preciznije uraditi izveštaje o proceni štete nastale tokom poplava. U Briselu je već naglašeno da ni BiH ni Srbija nemaju dovoljno kapaciteta niti resursa da bi se same suočile sa posledicama jednih od, kako se ocenjuje, najtežih poplava ikada koje su pogodile taj region. Evropska komisija je zato već iz prethodnog budžeta pretpristupnih fondova (IPA) obezbedila 65 miliona evra pomoći za BiH i Srbiju, kao zemlje u evrointegracionom procesu. Od tog novca, tri miliona evra upućeno je odmah preko Crvenog krsta i to najugroženijima u obe zemlje, kako bi se odgovorilo na njihove trenutne potrebe u hrani, lekovima i smeštaju.

„Preostalih 62 miliona evra biće namenjeni za kratkoročnu i srednjoročnu rekonstrukciju i pomoć pogođenim područjima. Taj novac preusmeren je iz prethodnih programa u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i biće na raspolaganju do juna. Obuhvatiće pomoć u obnovi javne infrastrukture, kao i osnovna sredstva namenjena preduzećima i farmama kako bi nastavili svoje aktivnosti”, poručili su iz Evropske komisije.

Evropski komesarijat za proširenje planira da iz novog IPA programa (2014-2020) obezbedi dodatna sredstva u svrhu podrške oštećenoj infrastrukturi u BiH i Srbiji, ali i za prevenciju mogućih poplava u budućnosti, kao i jačanje mehanizma civilne zaštite u slučaju prirodnih katastrofa u regionu.

„Pored tih mera, Evropska unija može da ponudi pomoć i preko Fonda solidarnosti. Srbija će tom prilikom biti tretirana kao zemlja-članica. Sada je na njenim vlastima da predstave procenu štete, a na nama da brzo razmotrimo taj zahtev“, poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. On će, inače, u nedelju 29.6, posetiti Obrenovac koji se opravlja od katastrofalnih poplava.

U Evropskoj uniji kažu da u roku od deset nedelja od poplava očekuju verodostojne podatke o nastaloj šteti, na osnovu kojih bi Savet EU i Evropski parlament mogli da odluče o nadoknadi iz Fonda za solidarnost, formiranog upravo u cilju podrške zemljama članicama koje su pretprele neku od prirodnih katastrofa. Taj novac, bar prvi deo, bi najranije na jesen moga o da bude prosleđen pogođenim zemljama iz EU.

Srbija se prema razmerama štete, za koju je već procenjeno da je veća od 0,6 procenata bruto društvenog proizvoda zemlje (što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra), ali i statusom kandidata za članstvo u EU, „kvalifikovala“ za delimičnu nadoknadu iz evropskog Fonda za solidarnost. Iskustva drugih evropskih zemalja, koja su zbog prirodnih katastrofa na svojoj teritoriji koristila novac tog evropskog Fonda, govore da se može očekivati nadoknada od pet do deset procenata ukupno prijavljene štete.

Istovremeno, iz Brisela poručuju da Bosna i Hercegovina, i pored ogromnih razaranja tokom poplavnog perioda, ne može da podnese zahtev za evropski Fond solidarnosti zbog nedovoljnog napretka na svom evropskom putu. U slučaju BiH će se, osim IPA fondova i najavljene donatorske konferencije, razmatrati i posebni načini i specifični evropski programi za pomoć u obnovi poplavljenog područja, kao što su oni za uklanjanje mina koje su, usled poplava i klizišta, ponovo postale pretnja za bezbednost građana i objekata.