EU ne zna kako da pomogne BiH

Zvanični Brisel za sada ne želi da spekuliše o tome koji bi to mogli biti sledeći koraci posle otkazivanja treće runde razgovora EU-BiH o pristupnom procesu. Komesar za proširenje, koji je dosad dobijao pohvale na račun različitih inicijativa čiji je cilj bio održavanje fokusa BiH na evropskoj agendi, sada traži konsultacije sa šeficom evropske diplomatije i zemljama članicama da vide kako dalje sa „ćorsokakom“ u kome je već duže vreme evrointegracioni proces BiH. Evropski parlament je, čekajući pozitivan ishod razgovora lidera BiH o primeni presude Sejedić-Finci, glasanje o svojoj Rezoluciji o BiH, ostavio za maj. Sada kažu da „nemaju o čemu da razgovaraju“.

Izvestilac za BiH, Doris Pak, ocenjuje da „ne želi da govori uvek loše stvari“, ali u razgovoru za DW ponavlja ocenu o „neodgovornosti političara BiH“ čime se, kako kaže “ugrožava budućnost BiH“, etnička podeljenost postaje sve dublja, dok zemlja, od potpisivanja Dejtonskog ugovora „stalno ide unazad“:
„Mi kao EU nemamo instrumenata da ih kaznimo za to. Ako bih se ja pitala ja bih tražila od Saveta Evrope da zamrzne članstvo BiH jer je dužnost Saveta da se bavi pitanjima ljudskih prva”, kaže Pak.

Lopta (ponovo) u dvorištu političara BiH

Bez primene presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić Finci za BiH nema pokretanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nema napredovanja ka EU niti priznavanja sledećih izbora od strane Unije. Ovo je poruka koja je bezbroj puta poslata iz Brisela, i pitanje više nije šta bi EU trebalo da uradi već šta rade lokalni politički lideri u trenutku kada su rokovi za dogovor već prekoračeni:

“Problemi su jasni, ono što se očekuje od BiH je takođe jasno, kao i ono što je potrebno kako bi došlo do rešenja. Da li može biti jasnije? Potrebna je akcija i dobro je da se vrlo jasno lopta stavi u dvorište lidera BiH”, kaže za DW, Emine Bozkurt, predsednica grupe “Prijatelja BiH” u EP.

Ni zamrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji još nije ni pokrenut, nije nemoguće, smatra Doris Pak, ali i postavlja i pitanje o efektima takvog koraka:
“Ne znam da li će političari biti pogođeni takvim stvarima. Oni toliko ne žele ništa da urade da se plašim da uopšte nisu zainteresovani za bilo šta što mi radimo ili neradimo. To je jedina zemlja koja se tako ponaša”, ocenjuje Pak.

Kada će se i ko će sastaviti BiH?

Da takva vrsta pritiska ili kažnjavanja BiH nikome ne bi koristila, a prvenstveno bi se odrazila na “oduzimanje volje stanovništva”, smatra izvestilac za Srbiju u EP, Jelko Kacin. On, u razgovoru za DW, ocenjuje da BiH “zaostaje sve više i više” i da je poslednje negativno iskustvo komesara Filea samo još jedno u nizu negativnih poruka koje stižu iz BiH:

“Ne znam kada će se BiH sastaviti. EU je ne može sastaviti ako su političke snage BiH antagonistički nastrojene jedna prema drugoj, ali i prema EU, iako velika većina stanovništva evropsku perspektivu vidi kao jedini spas za ekonomsku i socijalnu sigurnost”.

Kacin smatra da bi pozitivan primer u regionu, kao što je istorijska šansa Beograda i Prištine da postignu sporazum, mogao da stvori “pozitivan naboj” koji bi političkim snagama BiH omogućio da se “priberu i realno ocene očekivanja građana BiH.”

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednica: Dijana Roščić