EU od Rusije očekuje podršku izborima

Savet ministara EU, sa današnjeg sastanka u Briselu, još jednom je dao punu podršku jedinstvu, suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine i pozvao Rusiju da „učini isto“.

„EU je uznemirena zbog daljih nastojanja pro ruskih separatista da destabilizuju istočnu i južnu Ukrajinu. Nastavak nasilja, okupiranje državnih zgrada, ubistva i kršenje medijskih sloboda od strane naoružanih nelegalnih grupa su neprihvatljivi i moraju odmah da presatnu. EU neće priznati jučerašnje niti bilo koje buduće nelegalne i nelegitime „referendume“, stoji u ministarskom saopštenju.

Iz Brisela je još jednom upućena podrška Ženevskom dogovoru o početnim koracima za deeskalaciju situacije i povratak bezbednosti za sve građane Ukrajine. Savet ministra pozvao je Rusiju da ispuni svoj deo obaveza iz Ženeve. Istvremeno, EU je ponovila zahtev Moskvi da povuče svoje trupe sa ukrajinske granice, kao i odluku o upotrebi vojne sile na teritoriji Ukrajine. Pozvavši sve strane da se „uzdrže od nasilja“, Savet ministara je i podržao „odmereni pristup“ ukrajinskih vlasti u cilju uspostavljanja reda i zakona. Brisel je i ovom prilikom pozvao Kijev da da se, u kontaktu sa svim regionima, i uz poštovanje prava manjina, angažuje u "nacionalnom dijalogu" i reformi ustava.

Zbog izostanka smirivanja situacije, Savet ministra je odlučio da proširi listu osoba kojima je zabranjeno putovanje u EU i čija je imovina na teritoriji Unije zamrznuta. Na već postojeću listu od 48 osoba, EU dodala je još 13 imena i, po prvi put, dve krimske komapnije, za koje je procenjeno da su profitirale od „nelegalne ankesije Krima“.

Evropska unija već je kao nelegalne označila „referendume“ o nezavisnosti regiona Donjecka i Luganska koji su se održali tokom vikenda. Iz kabineta šefice diplomatije EU ocenjeno je da su „tzv. referendumi održani bez demokratskog legitimiteta, a da je njihova organizacija suprotna Ženevskom dogovoru o smirivanju napetosti“.

„Ovaj pokušaj referenduma ima nula odsto verodostojnosti“, izjavio je britanski šef diplomatije Vilijam Hejg, dolazeći na Savet ministra: „U očima sveta on je po svim standardima nelegalan – počev od objektivnosti, preko transparentnosti, organizacije… Čak i oni koji su ga organizovali nisu se trudili da bar izgleda kao da poštuju neke standarde“, dodao je Hejg.

Izbori 25. maja ispit za Kijev i Moskvu

Istovremeno, iz Brisela se poziva na što bolje organizovanje predsedničkih izbora u Ukrajini zakazanih za 25 maj. „Želimo da vidimo demokratski izabranog predsednika Ukrajine“, poručila je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton. „To je vitalno za budućnost i nadam se da će svi raditi u cilju održavanja što kvalitetnijih izbora.“

Iako iz Brisela pozivaju vlasti u Kijevu da rade na što boljoj organizaciji predstojećih izbora i uključivanju u politički dijalog predstavnika svih zajednica, pogotovo onih sa istoka zemlje, Evropska unija smatra da je Moskva posebno odgovorna kada su u pitanju izbori 25. maja. U zavisnosti od ruskog pristupa tim izborima, EU će odlučivati o uvođenju treće faze širokih ekonomskih sankcija Ruskoj Federaciji.

„Putin je rekao dve stvari: prvo, da bi referendum o nezavisnosti trebalo da se odloži, što se nije desilo, a zatim i da će povući ruske trupe sa granice, što se takođe nije dogodilo. Videli smo u istočnoj Ukrajini i bliske saradnike Moskve kako se angažuju na tzv. referendumu. Poslednjih meseci naučili smo da Moskvu treba posmatrati kroz postupke više nego kroz reči“, poručio je šef diplomatije Švedske Karl Bilt.

Brisel je takođe proširio za još 13 osoba listu onih kojima je zbog podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine zamrznuta imovina i zabranjen ulazak u Evropsku uniju. Istovremeno, zemlje-članice kažu da su „u intenzivnim pripremama“ i za moguću treću fazu ekonomskih sankcija „ukoliko to situacija bude zahtevala.“

Da li je moguć nacionalni dijalog u Ukrajini?

Evropski šefovi diplomatija ponovili su pred početak sastanka da im je prvenstvena želja da pomognu Ukrajini da razvije demokratiju, sačuva teritorijalni integritet i reformiše ekonomiju. U tom cilju, iz Brisela je još jednom pozvano na trenutni prekid „haosa i krvoprolića“ na istoku Ukrajine.

Savetu ministra prisustvovao je i predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter. On je predstavio osnovne tačke na kojima misija OEBS-a radi u Ukrajini: „Na prvom mestu naše operacije jeste sama Ukrajina. Radimo zajedno sa Ukrajinom kako bismo našli rešenje za pomoć celoj zemlji i celom narodu da ispiše svoju budućnost.“

Predsedavajući OEBS-a kaže da je trenutno najveći izazov vreme i da se već prave prvi koraci u organizovanju „nacionalnog dijaloga“, koji bi trebalo da bude podržan od potpisnica Ženevskog dogovora (EU, SAD, Ukrajina, Ruska Federacija): „Ako želimo da uspemo moramo da okupimo sve aktere. Tu je odnos sa Ruskom Federacijom prevashodno važan. Mi razumemo da je za njih važno da se glas ljudi sa istoka Ukrajine koji drugačije misle čuje u tom nacionalnom dijalogu.“

Burkhalter je posebno naglasio važnost pozicije Moskve koja govori o „poštovanju, ali ne i priznavanju“ rezultata izjašnjavanja održanog tokom vikenda u Donjecku i Lugansku: „To predstavlja signal za mogući konsenzus u nacionalnom dijalogu.“