EU prima one koji su spremni da doprinesu

Tokom dvodnevne posete Nemačkoj, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić susreo se sa predstavnicima stranaka zastupljenih u Bundestagu i savetnicima kancelarke Angele Merkel. Na sastanku sa predsednikom Odbora Bundestaga za pitanja EU Gunterom Krihbaumom i predsednikom Odbora za spoljnu politiku Ruprehtom Polencom bilo je reči o dijalogu Beograda i Prištine i budućnost evrointegracija.

Jača kredibilitet Srbije

Đelić je istakao da je Srbija dokazala da je privržena regionalnoj saradnji i evropskim integracijama, a to dodatno jača njen kredibilitet. „Naš kredibilitet jača u poslednje vreme, jer ono što Srbija radi nedvosmisleno afirmiše našu privrženost regionalnoj saradnji, miru i evropskim integracijama. Za Nemačku je važno da se održi stabilnost u zemlji i regionu. Oni vide Srbiju kao bitnu zemlju za dostizanje tog cilja i od interesa im je ono što može doprineti predstojećem dijalogu između Beograda i Prištine. Mogu da konstatujem veću spremnost da se saslušaju argumenti Beograda, što naravno ne znači nikakvu promenu zvaničnog stava Berlina. Naš pristup je da je jedino održivo rešenje ono koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd“, rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

Nakon iskustva sa Grčkom i Irskom, ekonomska situacija u Srbiji je veoma značajna za dalji proces približavanja Evropskoj uniji. U razgovoru sa novinarima u Berlinu, Đelić je rekao da Srbija vidi sebe kao produktivnog člana Unije koji će, u ekonomskom smislu, svakako doprineti Uniji.

„Formula je primićemo sve one koji su spremni i da doprinesu. To je nešto što uopšte nije daleko od našeg poimanja evropskih integracija. Naš adut je i kada kažemo da Srbija ima spoljni dug koji predstavlja samo 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od najnižih u Evropi i koji nije mnogo porastao tokom krize. Na taj način se identifikujemo kao ozbiljna zemlja koja se ne pozicionira tako što će nas sutra finansirati nemački poreski obveznik. Mislim da je to pristup koji moramo nastaviti, jer daje rezultate sa Nemačkom, a samim tim i sa Evropom“, rekao je Đelić.

Nemačka se neće mešati u unutrašnja pitanja Srbije

Sa približavanjem izbora u Srbiji, u Nemačkoj se sve više razmišlja o mogućem uspehu stranaka koje nisu izrazito demokratske. Đelić je istakao da iako Nemačka predsednika Borisa Tadića vidi kao dobrog saradnika i želi da Srbija ostane na reformskom putu, ona se neće mešati u unutrašnja politička pitanja Srbije.

„Predsednik Tadić uživa značajan renome, pre svega zbog onoga što je urađeno proteklih godina. Daleko od toga da uživamo onoliko poštovanja koliko bi smo želeli da imamo u ovoj zemlji, ali napredak je uočljiv i sigurno je da Nemačka želi da Srbija ostane na reformskom evropskom putu. Istovremeno, Nemačka se ne meša u unutrašnja politička pitanja naše zemlje. To su pitanja koja moramo da rešimo kod kuće”, rekao je Đelić.

Potpredsednik Vlade Srbije osvrnuo se i na boravak ekspertske misije EU u Beogradu, koja proverava odgovore Srbije na Upitnik Evropske komisije. Najveća neizvesnost iz domena spoljne politike je ocena saradnje Srbije sa Haškim Tribunalom. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforma pravosuđa su takođe oblasti u kojima evropski partneri očekuju napredak.

„Neizvesno je, ukoliko se ne pronađe General Mladić, da li će postojati konsenzus da se ipak prizna puna saradnja Srbije sa Haškim Tribunalom. Zbog toga je poseta Bramerca bila od velike važnosti, kao što će biti važno i šta će pisati u njegovom junskom i decembarskom izveštaju. Sigurno je da je dalja borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i delikatna reforma pravosuđa ono gde se očekuje napredak od nas. Ja sam duboko uveren da mi imamo tu dozu odgovornosti i nužnu energiju da izvršimo one reforme koje se očekuju od nas. Puno je posla pred nama, ali verujem da ćemo ga mi ispuniti. Kao što je rekao i ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele, kao i svi ostali sagovornici ovde u Berlinu, u koliko Srbija odradi svoj deo posla, Nemačka će je podržati.”

Dunav - reka širenja EU

Đelić je tokom posete Nemačkoj u predstavništvu Evropske komisije održao predavanje na temu „Dunav - reka širenja EU“, u organizaciji Evropske akademije iz Berlina i bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Potpredsednik je u razgovoru sa novinarima istakao nekoliko važnih infrastrukturnih projekata strategije razvoja Dunava, koje Srbija planira da realizuje u saradnji sa evropskim i nemačkim partnerima.

„Mi smo svesni da je ovo prva i poslednja makroregionalna strategija u koju će biti uključena Srbija i na nama je da budemo što aktivnije uključeni u nju. Početkom februara doneta je odluka da Srbija bude ko-koordinator u domenu infrastrukture drumskog, železničkog i vazdušnog transporta sa Slovenijom i u domenu ekonomije znanja sa Slovačkom. To znači da mi sada imamo i jednu zvaničnu ulogu u toj panevropskoj strategiji. Što se tiče samih projekata postoji nekoliko njih koji mogu biti interesantni za Nemačku. Projekat intra-modalne luke, saradnja u oblasti ekologije, ili projekat čišćenja i stavljanja u pogon celog sistema Dunav-Tisa-Dunav su samo neki od njih.“

Potpredsednik Đelić najavio je da će Srbija na predstojećem sajmu knjiga u Lajpcigu predstaviti roman „Pet dunavskih čuda“ autora Zorana Živkovića i na taj način i kroz kulturu pokazati dunavski karakter zemlje.

Autorka: Natalija Miletić, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković