EU proširuje sankcije protiv Rusije

Prema navodima zvaničnika u Briselu, zemlje članice Evropske unije (EU) su izrazile "jedinstvo u odluci da prošire sankcije protiv Rusije". Nove mere bi trebalo da pogode rusku privredu. Usvojene su dodatne zabrana putovanja u EU i zamrzavanje računa u bankama za 20 osoba iz Rusije i iz redova proruskih separatista. Na listama, za sada, nema osoba koje se nalaze na ministarskim pozicijama. Ruske banke će, takođe, sada mnogo teže dolaziti do novca, odnosno kredita u bankama koje imaju sedište u EU.

Nove mere tako pogađaju potpuno iste segmente privrede i politike kao i ranije. Do „svežeg novca“ će sada otežano dolaziti i ruske naftne kompanije i firme koje proizvode naoružanje. EU će otežati i izvoz u Rusiju onih proizvoda, koji mogu da se koriste u vojne svrhe, ali i tehnologija koje se koriste u svrhe eksploatacije nafte.

Čeka se zeleno svetlo šefova vlada i država

Proširene sankcije stupaju na snagu u ponedjeljak, 8. septembra, kada ih odobre vlade zemalja članica Unije. Tim povodom, predsednik Ministarskog saveta, Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, poslali su pismo svim šefovima vlada i država EU. U njemu se navodi da je reč o "delotvornim merama koje će nam omogućiti da u najkraćem roku uputimo odgovor", misleći pri tome na odgovor na rusku politiku u Ukrajini. U Briselu se nadaju da će na ovaj način nagnati Rusiju, ali i separatiste da promene politiku. Osim toga cilj je da se pogode i moćni „ruski oligarsi“ koji se uglavnom bave poslovima eksploatacije i prodaje nafte.

EU i SAD su u proteklom periodu već usvajali sankcije protiv Rusije. Zapad prebacuje vladi u Moskvi da je protivno međunarodnom pravu anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i da ljudstvom i oružjem podržava separatiste na istoku Ukrajine.

Među državama članicama Unije ima i onih koje zagovaraju ukidanje sankcija Rusiji ukoliko se ostvari trajno primirje i napredak u rešenju krize na istoku Evrope. Zbog toga su i pregovori o sada dogovorenom paketu mera trajali puna tri dana. Diplomatski izvori navode da su posebno sporne bile mere ograničenja kredita ruskim firmama i bankama. Vlade nekih istočnoevropskih država strahuju da bi to moglo da pogodi mnoge banke na Zapadu, koje održavaju poslovne veze sa partnerima u Rusiji.

Štajnmajer umereni optimista

U petak, 5. septembra, u Minsku su se istovremeno sastali i predstavnici vlade u Kijevu, vlade u Moskvi, separatista i Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS), kako bi pregovarali o prekidu sukoba, koji su do sada odneli oko 2.600 života. U Minsku je i postignut dogovor o primirju, tačnije o povlačenju trupa i razmeni zarobljenika, i po svemu sudeći, taj dogovor se poštuje.

Šef nemačke diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer je nakon ovih saznanja rekao da je "umereni optimista". "Dogovoreno primirje, ako se održi, predstavlja početak kraja krize", izjavio je za Štajnmajer za Bild i dodao: "Hoće li oružje trajno zaćutati, to zavisi od volje Moskve i Kijeva da politički reše otvorena pitanja."

Odlučujuće u svemu jeste da politika preuzme stvari u svoje ruke i da se prekine spirala nasilja, smatra nemački šef diplomatije. On je upozorio na mogućnost izbijanja otvorenog rata između Rusije i Ukrajine.

Obama ipak pesimista?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Barak Obama izrazio je sumnju u uspeh dogovora o primirju i zatražio da u prvi mah sve sankcije protiv Rusije ostanu na snazi. "Naravno da dogovor budi velike nade, ali smo skeptični s obzirom na ranija iskustva", rekao je Obama na marginama NATO samita u velškom Njuportu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki Mun, pozvao je sve strane da "pokažu dobru volju" i dodao da "mora postojati verodostojna kontrola onoga što je dogovoreno" i u tome ponudio pomoć UN. Naglasio je da se moraju poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

Vlada u Moskvi je pozdravila dogovor o primirju i upozorila da se svi moraju pridržavati onoga što je dogovoreno. To je zatražio i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Premijer Ukrajine, Arsenij Jacenjuk je izjavio da se "ruske trupe, banditi i teroristi moraju povući kako bi se mogla osigurati granice Ukrajine".