EU pruža ruku Kubi

Španija je u tome dobila podršku: Belgijski ministar spoljnih poslova Steven Vanakare naglasio je na sastanku šefova diplomatije u Luksembugu da dobra dela moraju biti nagrađena. On je doduše dodao: „Mi nismo naivni. Mi vodimo računa o tome da se obećanja ispunjavaju.“

Da li to znači da predstoji nova „zajednička pozicija“ Evropske unije u odnosu na Kubu? EU je 1996. godine odlučila da Kuba, pre normalizacije odnosa, mora prvo da dokaže napredak u oblasti ljudskih prava i demokratizacije.

Kuba protiv bilateralnih sporazuma sa EU

Kuba je jedina zemlja u Latinskoj Americi sa kojom EU nije sklopila poseban bilateralni sporazum o saradnji. Nije da u EU nema volje da se tako nešto učini, naglašava Hose Injasio Salafranka koji je 15 godina posredovao između EU i Latinske Amerike. „Razlog za to je jednostavan: Kuba ne ispunjava demokratske kriterijume na kojima EU insistira od početka 90-ih, kada su u pitanju zemlje regiona“, kaže taj konzervativni poslanik u Evropskom parlamentu. Poslednji pokušaj da se sa Kubom sklopi sporazum propao je 1995. jer ga nije htela vlada u Havani.

Posle talasa represije protiv disidenata 2003. godine, EU zamrzla je odnose sa Kubom. Atmosfera je počela da biva opuštenija 2008. i saradnja je obnovljena. Međutim, smrt Orlanda Zapate u zatvoru 2009. i 135-dnevni štrajk glađu Đulijerma Farinjasa, singalzovali su izuzetno malu spremnost vlade Raula Kastra na dijalog.

Preokret u Havani

Iznenadno, postepeno puštanje političkih zatvorenika na slobodu, uz pomoć katoličke crkve i reforme kojom se u većoj meri omogućavaju privatni poslovi, ponovo su ulili nadu. Očigledno da je u Havani došlo do preokreta.

Sada je na redu Evropska unija koja mora da nađe konsenzus kada je reč o Kubi. Trinidad Himens kaže: „Verujem da je Kuba već učinila dosta toga, tako da je sada povoljan trenutak za iznalaženje rešenja, za stupanje u novi dijalog između Kube i EU.“

Autorke: Mira Bankon / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković