EU = SSSR. Ta hrabra jednačina, ta mudrost koja se često ponavlja na društvenim mrežama je, naravno, pogrešna. I naravno – ona je dete istog tog SSSR-a, odnosno njegove dugogodišnje tradicije propagande kojom se služe i današnje vlasti u Moskvi. Drugačije rečeno, naslednici Sovjetskog Saveza optužuju EU da liči na Sovjetski Savez. A to je apsolutni apsurd.
I ne samo da je ta jednačina, kada se analizira, apsurd, već i kao glupa i istorijski neodrživa. Uostalom, hajde da vidimo:
Razlike
Evropska unija je dobrovoljno udruženje suverenih država. Niko te države ne primorava da budu u EU. Naprotiv, kandidati ispred ulaza jedva čekaju da budu primljeni. I niko ne želi da napusti EU – osim Britanaca, koji to u stvari više i ne žele.
Nasuprot tome, SSSR je bio imperijalna struktura nastala kao rezultat mnogih ratova. U nju niko nije želeo da uđe, osim Bugara, koji to u stvari nisu želeli. A oni koji su prvi hteli da odu, platili su to nemirima i krvoprolićem. I još uvek se boje da bi Rusija mogla da im se vrati.
Evropska unija je nastala kao pouka iz mnogo krvavih ratova. SSSR je proizvod mnogih krvavih ratova. Da li uočavate razliku? Upravo zbog te razlike, SSSR je vodio mnoge otvorene i skrivene ratove, izazivao državne udare, instalirao marionetske režime i držao pod kontrolom mnoge države-satelite u Evropi.
Evropska unija nije vodila rat, nije poznato da je organizovala pučeve, nema satelita o čijoj sudbini odlučuje, čak nema ni sopstvenu vojsku. Ukratko: EU je mir, SSSR je rat.
Evropska unija je zona zakona i reda. SSSR je bio područje bezakonja i proizvoljnosti. Da, na oba mesta postoje zakoni, samo u EU važe za svakoga, i generalno se poštuju, dok su u SSSR-u oni bili samo propagandni paravan iza kojeg su sve odluke donosili partija i njeni izvršni organi.
Da li uopšte da pominjem slobodu? Sloboda govora, sloboda ekonomske inicijative, sloboda kretanja, sloboda samoodređenja, verska sloboda, sloboda umetnosti, sloboda raznolikosti – svih tih (i mnogih drugih) sloboda u SSSR-u nije bilo. A ne primećujemo ih ni u EU, jer su one uobičajeni deo svakodnevice.
Pored partije, vlast u SSSR-u imale su i svemoćne obaveštajne agencije čija su se imena menjala. A koja stranka je na vlasti u EU? I gde su njene obaveštajne službe?
Da, zaista bi trebalo da pričamo o ekonomiji, prosperitetu i ekonomskim mogućnostima ljudi? Na jednoj strani – komandovanje, hronične nestašice i siromaštvo. Na drugoj – tržišna ekonomija, raznovrsnost, blagostanje i pristojan život za sve.
Ipak: važne sličnosti
Ipak, možda postoje jedna ili dve sličnosti između EU i SSSR-a. Obe su multinacionalne političke konstrukcije, to je jasno. I jednoj i drugoj je teško da pronađu „zajednički jezik“ – možda je zbog toga „jezik“ Brisela tako dosadan i bezbojan, da ga neki čak upoređuju s „mrtvim jezikom“ SSSR-a.
I najvažnija sličnost: takvim heterogenim političkim formacijama veoma je teško upravljati instrumentima obične demokratije koji su se razvili u okviru nacionalnih država. SSSR je tu poteškoću prevazilazio jednostavno ignorišući demokratiju i vladajući diktatima i terorom. Evropska unija kao meka sila nastoji da to prevaziđe kroz pregovore, kroz potragu za većinom i konsenzusom. Težak je to posao i ne uspeva uvek.
Dakle, drage pristalice jednačine EU = SSSR, istaknuti pojedinci i botovi: šta želite? Mir, vladavinu zakona, slobodu i prosperitet? Ili rat, tiraniju, proizvoljnost i siromaštvo? Ne morate da mi odgovorite.