EU zahteva više žena na rukovodećim položajima

Evropska komesarka Vivijen Reding već neko vrijeme lobira za povećan udeo žena na vodećim položajima u velikim kompanijama. Ipak, ona polako gubi strpljenje, jer brojne zemlje Evropske unije, Nemačka posebno, nikako to da isprave.

Kancelarija Vijen Reding početkom ove nedelje predstavila je drugim odeljenjima Evropske komisije nacrt smernica EU s ciljem da ta direktiva krene u proces usvajanja već ove jeseni. Ako ta direktiva prođe, ona će svih 27 zemalja članica naterati da do 1. januara 2020. uvedu zakone sa obavezujućim ženskim kvotama u svojim firmama čije se deonice prodaju na berzama.

Nije pozitivna dikriminacija

Pojedinosti tog nacrta objavljene su u nemačkim novinama „Velt am zontag“ kao i u internet-izdanju lista „Zidojče cajtung“. Prema tom nacrtu, do 2020. godine, 40 odsto svih članova nadzornih odbora moraće da budu žene. Muški kandidati neće dobiti posao u slučaju da na spisku kandidata bude i žena sa istim kvalifikacijama. „Važno je istaći da to što mi planiramo nije pozitivna diskriminacija“, izjavila je portparolka Evropske komisije. Žene će na konkursu imati prednost pred muškarcem samo u slučaju da oba kandidata zadovoljavaju kriterijuma za ponuđeni položaj i pokažu jednake sposobnosti i rezultate.

To pravilo se ipak još ne bi primenjivalo u upravnim odborima. Uz to, mala i srednja preduzeća mogu i dalje da nastave sa svojom dosadašnjom praksom, čak i ako su izašla na berzu. To uključuje i firme s manje od 250 zaposlenih i godišnjim prometom manjim od 50 milina evra.

Preduzeća koja ne budu poštovala tu direktivu moraće da računaju sa finansijskom kaznom ili oduzimanjem subvencija. Ipak, svaka pojedina zemlja-članica moći će sama da odluči koje će sankcije primenjivati i kada. Te predloge tek bi trebalo da odobri Evropski parlament kao i kvalifikovana većina zemalja članica u Evropskom veću.

Nemačka kao neposlušno dete

Kad se radi o jednakim pravima, Nemačka naročito zaostaje. Vivijen Reding već nekoliko puta je izrazila nezadovoljstvo tim, za Nemačku neugodnim, stanjem nejednakosti prava među polovima u svetu biznisa. Statistike koje je u maju objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da je nesrazmera između plata muškaraca i žena, od svih zemalja, i dalje najveća u Nemačkoj.

Žene koje rade puno radno vreme, prosečno zarade za oko petinu manje od svojih muških kolega. Podaci OECD-a isto tako pokazuju da je Nemačka među najlošijima i kad se radi o broju žena u nadzornim i upravnim odborima. Nemački upravni odbori gotovo isključivo su muški, a žene su tu zastupljene s jedva tri procenta. Njihov udeo neznatno je viši u nadzornim odborima, ali udeo od samo 10 do 15 odsto žena i dalje je daleko od ciljeva koje je postavila Komisija.

Autorke: Nina Hase / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković