EU zatvara vrata za Janukoviča

Šta je sve Evropska unija učinila za predsednika Janukoviča! Izašla mu je u susret do krajnje granice, pa je šef ukrajinske države mogao da provocira koliko god je hteo. Uprkos tome, u Briselu su nadali će sporazum o pridruživanju ipak biti potpisan, i da će Janukovič približiti svoju zemlju Evropi. I zaista, predsednik Janukovič je dao dovoljno pozitivnih naznaka. To nije bila posledica neodlučnosti, već čista računica, Ovaj političar je dozirano i u pravilnim razmacima slao dvosmislene.signale

Janukovič je želeo da se cenjka

Najpre je u novembru najavio da će njegova zemlja zaustaviti pripremu sporazuma o pridruživanju, koji je nakon više meseci rada konačno bio speman za potpisivnje. Želeo je da se okrene Moskvi. Međutim, samo nekoliko dana kasnije otputovao je u Viljnus na samit EU i njenih istočnih partnera, gde je Sporazum trebalo da bude potpisan. Tamo je okupljenim zvaničnicima rekao da se i dalje zalaže za sporazum, ali da su zato potrebni novi finansijski ustupci EU. Razlog za to je pritisak iz Moskve – čvršće veze sa Zapadom bi okončale veliki deo trgovine sa Rusijom, pa EU mora da to izjednači. Pritiska iz Rusije je zaista bilo, ucenjivač je bio sam Janukovič.

Evropa se dugo igrala

Ta igra je potrajala samo zato što je Evorpska unija pristala da u njoj učestvuje. Sa tim se nastavilo i kada je Janukovič poslao policiju na demonstrante u Kijevu, i to nekoliko sati nakon što je razgovarao sa izaslanicom EU Ketrin Ešton.

Čak i nakon te provokacije, Eštonova je po povratku iz Kijeva izjavila da Janukovič „namerava“ da potpiše sporazum. To je bila prava blamaža. Sada je konačno došlo do zaokreta. Evropska unija preuzma inicijativu i konačno zatvara vrata za Janukoviča.

Odustajanje od predsednika, ne od zemlje

Može se pretpostaviti da je ovoj odluci prethodila žestoka rasprava unutar Evropske komisije. Sa jedne strane, postoji argument da je nastavak pregovora sa Janukovičem u obostranom interesu. Sa druge strane, postoji gledište da se on samo poigrava Moskovom i Briselom, da bi izvukao što više pomoći za svoju finansijski i privredno opustošenu zemlju. Ovo drugo gledište je prevladalo, i to sa pravom. Cenjkanju je time došao kraj.

Ipak, razumljivo je to što evropski političari raspravljaju oko Ukrajine. Naime, EU ne želi da u potpunosti prekine dijalog sa tom zemljom. Masovne demosntracije su pokazale koliko narod želi da se poveže sa Zapadom. EU više ne može da razgovara sa predsednikom Viktorom Janukovičem, ali može sa nekim drugim ljudima. Međutim, Janukovič je predsednik. Sa opozicijom ne mogu da se vode bilateralni pregovori. Stoga, Evropskoj uniji stvarno ne preostaje ništa drugo osim da sačekaju i vide kako će se razviti politička situacija u Ukrajini, i da daju podršku interesima opozicije. Naravno, samo se po sebi razume da Evropskoj uniji ne odgovara da situacija izmakne kontroli. EU može da podrži pro-evropsku opoziciju, ali ta opozicija mora da pazi da protesti ostanu mirni i bez provokacija. Pored toga, važno je da se prihvati jedna teška misao: možda će se ozbiljno pregovarati o pridruživanju tek nakon predsedničkih izbora 2015, a možda ni tad.

Samo EU nudi pravu perspektivu

Ipak, stvari mogu da krenu i drugim smerom. Rusija bi mogla da u svako doba povuče svoju najavljenu pomoć i olakšice. Tokom spora oko gasa se u više navrata pokazalo da Rusija može da bude stroga čak i sa „kulturno bliskim“ zemljama. Dakle, Janukovič bi mogao i da se na kraju krajeva predmisli. Ako tada preduzme uverljive korake u pravcu Evrope, EU bi trebalo da ponovo otvori svoja vrata. Ali nikako pre toga.

Autor: Kristof Haselbah / dj
Redakcija: Jakov Leon