"Evo da, Amerikanci ne"

Upravo je na američki nacionalni praznik (04. jul) ambasada SAD-a u Boliviji bila zabarikadirana. Ispred zgrade ambasade u centru La Paza policija je formirala kordon kako bi zaustavila nepozvane posetioce. Iza zidova ambasade (naslovna fotografija) je vladala tišina. Proslava 04. jula je kratko pre praznika otkazana. Naime nakon što je avion bolivijskog predsednika Eve Moralesa bio primoran na sletanje u Beču između La Paza i Vašingtona zavladalo je političko ledeno doba. Tako je Južna Amerika „obeležila“ američki nacionalni praznik vanrednim samitom u bolivijskom gradu Kočabamba. Na samitu je Morales čak zapretio da će zatvoriti američku ambasadu u La Pazu. „Nije nam potrebna američka ambasada,“ rekao je bolivijski predsednik prkosno. Latinska Amerika, Kina, Rusija i pojedine evropske države predstavljaju nove saveznike Bolivije, dodao je Morales.

Da upravo SAD, pod vođstvom Baraka Obame, kako se smatra, krše pravo na slobodu, koje su ustanovili američki osnivači 1776. godine, izazvalo je kod brojnih ljudi u regionu talas ogorčenja. „Ilegalno zadržavanje bolivijskog predsednika Moralesa nije samo poniženje jedne prijateljske susedne zemlje, već čitavog južnoameričkog kontinenta,“ izjavila je argentinska predsednica Kristina Kirhner za list „Clarin“.

Oživljena stara slika neprijatelja

„Evo si, Yanquis no“ (Evo da, Amerikanci ne) – tako glasi bojni poklič pristalica bolivijskog predsednika koji je 03. jula kratko pre ponoći sleteo u La Paz. Ljutnja zbog ponižavajućeg odnosa prema šefu države zahvatila je u međuvremenu celi kontinent i ponovo oživela staru sliku neprijatelja u vidu američkog imperijalizma. Samo je kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos upozorio da ne treba dopustiti da dođe do eskalacije diplomatskog konflikta. „SAD stavljaju na neprijatan način interese svog tajnog delovanja iznad međunarodnog prava,“ kaže, u razgovoru za DW, Ginter Majnhold, zamenik direktora Fondacije za nauku i politiku iz Berlina. On kaže da Obama trenutno beleži ogroman gubitak verodostojnosti u Latinskoj Americi. „To može prerasti u dugoročnu štetu za SAD,“ smatra Majnhold. Tako bi na primer ugovor o saradnji sa SAD-om ubuduće mogao imati sve više uslovljavanja.

Na optuženičkoj klupi nisu samo Amerikanci, već i Evropljani. „Evropske vlade se nisu odnosile s poštovanjem prema predsedniku jedne suverene države,“ saopštio je peruanski dobitnik Nobelove nagrade za književnost Mario Vargas Ljosa na jednoj konferenciji o slobodi štampe održanoj u Američkoj kući u Madridu. On je rekao kako je taj postupak nedopustiv.

Nerazumevanje prema Evropljanima

U Južnoj Americi je i protivrečno ponašanje Evropljana dovelo do negodovanja i nerazumevanja. Predsednica Brazila Dilma Rusef zatražila je zvanično javno izvinjenje zbog povrede prava koje je na snazi. „Ponašanje pojedinih evropskih vlada je zastrašujuće,“ dodala je Rusef. Na kraju, te vlade su i same, kako je rekla, špijunirane od strane SAD-a.

Bolivijski zamenik predsednika Alvaro Garsia Linera je u intervjuu za španski El Pais iskazao svo svoje negodovanje: „Sa ovakvim diplomatskim incidentom pojedine zemlje Evrope su povredile vlastito dostojanstvo. Kolonije nisu u Americi ili Africi, već nažalost u Evropi.“

Marian Braig, stručnjak pri Institutu za Latinsku Ameriku iz Berlina smatra da se nije izblamirala Latinska Amerika, već Evropa. Ona smatra da je najgora stvar ćutanje Evrope: „Zašto kod nas nema debate o davanju azila Snoudenu? Postoje međunarodna pravila na koja bi Nemačka i Evropa mogle da se pozovu.“

Ipak slučaj Edvarda Snoudena pokazuje da neke zemlje sebi mogu da priušte ignorisanje međunarodnog prava. „Iako je spoljnopolitička šteta velika, SAD za sada neće promeniti svoj kurs. Sa američkim tajnim službama ne sarađuju samo Evropljani, već i Latinoamerikanci,“ kaže Majnhold. Zbog toga on smatra da među zemljama koje bi mogle da ponude Snoudenu azil, u obzir dolaze samo one koje su marginalne i egzistencijalno nisu upućene na SAD: „Na primer Ekvador, Belorusija ili Venecuela.“

Autori: Astrid Prange / Zorica Ilić

Odg. urednica: Ivana Ivanović