Evo ti pilule za …

Ana Marijina insomnija je počela nakon smrti njene majke, pre devetnaest godina: noću bi samo ležala budna, jer uopšte nije mogla da zaspi.

„Devetnaest očajnih godina,“ kaže ona za DW. „Insomnija je pravo mučenje. Niko ko je nije iskusio ne može da zamisli koliko je užasna.“ Posle nekoliko dana, otišla je na pregled kod doktora. „Počela sam da plačem, jer sam bila potpuno iscrpljena.“

Ana Marija, koja sada ima 68 godina, živi u Lomaru blizu Bona. Trebalo joj je pola sata samo da pomene doktore koje je posećivala prethodnih 19 godina, bilo ih je zaista mnogo. „Ali, niko nije mogao da mi pomogne.“

Posle nekoliko godina, konačno je našla način da se nosi sa svojom bolešću: uzima četvrtinu tablete za spavanje skoro svake noći. “Nema drugog načina,” kaže ona. “Pre deset godina, mislila sam: ili ću ih uzeti ili ću umreti. Spavanje je za organizam jednako važno kao i hrana i voda.”

Napetost je neprijatelj sna

Prema navodima Instituta Robert Koh, koji pripada saveznom Ministarstvu zdravlja, četvrtina Nemaca pati od simptoma insomnije. U Sjedinjenim državama, 10 do 15 odsto svih odraslih tvrde da imaju hroničnu insomniju, prema podacima američkog državnog Centra za istraživanje poremećaja spavanja i Državnog instituta za zdravlje.

Uzorci su najčešće psihološki, kaže Hans Ginter Ves, direktor centra za spavanje na klinici u Klingenminsteru. „Pacijenti su zaboravili kako da se opuste. Previše su opterećeni svakodnevnicom.” Druge bolesti, kao poremećaji štitaste žlezde, takođe mogu da prouzrokuju insomniju.

Primoravanje mozga na san

Neki ljudi, kao što je Ana Marija, ne mogu da zaspu bez pomoći. Zbog toga, naučnici pokušavaju da naprave idealnu pilulu za spavanje – bez neželjenih dejstava. Nekada davno, barbiturati su bili rešenje. Ali, tokom pedesetih godina prethodnog veka, doktori su shvatili da stvaraju mogućnost ozbiljne zavisnosti kod korisnika. Zatim su benzodiazepini osvojili tržište. Valijum je jedan od proizvoda koji je postao veoma poznat. Kao i barbiturati, oni se vezuju za GABA receptore, pojačavaju njihov efekat i na taj način podstiču san.

„Ovi GABA receptori deluju širom mozga, uključujući i regione važne za kognitivne funkcije, koordinaciju pokreta i raspoloženje,“ kaže Džejson Uslaner, zaposlen u hemijskoj i farmaceutskoj kompaniji „Merk“ u Vest Pointu u Pensilvaniji.

Do 20 odsto svih neurona proizvode GABA neurotransmiter. Iako su benzodiazepini i dalje na tržištu, sada postoji nova alternativa: takozvani „Cet-lekovi“, kao što su Zolpidem i Zopiklon, koji nose ime ciklopiroloni. Oni se isto vezuju za GABA receptore, ali za određenu podjedinicu i imaju manje neželjenih dejstava od benzodiazepina. Oni su za sada zlatni standard za lečenje insomnije.

Postoje, naravno, i prirodne supstance, kao valerijana (macina trava), koje pomažu ljudima da se opuste i da zaspu. Međutim, one često ne utiču na ljude sa ozbiljnom insomnijom. Ana Marija kaže da, iako valerijana ponekad može da joj pomogne u većim dozama, često se desi i da ne uspe.

Bez prirodnog sna

Sve tablete za spavanje – ili hipnotici, kako ih stručnjaci nazivaju – imaju jedno zajedničko: one menjaju pacijentov profil spavanja.

„One potiskuju duboki san i REM fazu spavanja,“ objašnjava Ves. REM je skraćenica za brzo kretanje očiju i to je faza tokom koje ljudi sanjaju.

Moderne pilule za spavanje možda imaju manje neželjenih dejstava, ali to ne znači da ih uopšte nemaju. Ljudi mogu da se osećaju umorno sledećeg dana ili da se ne osećaju sposobnim da voze. Ove supstance nekada mogu da stvore zavisnost ili otpornost kada se uzimaju duže od dve nedelje. Ovo znači da ljudi ili više ne mogu da odu na spavanje bez njih ili da pilule prestanu da deluju.

„Hipnotici su pogodni samo za kratkoročne upotrebe,“ kaže Ves. Ukratko, još uvek ne postoji savršena pilula za spavanje.

Nada u nove supstance

Međutim, možda postoje neke druge supstance koje mogu da pomognu onima koji pate od insomnije u budućnosti: takozvani dual oreksinovi protivnici receptora, ili skraćeno DORA.

Istraživači su nedavno otkrili da neurotransmiter oreksin igra centralnu ulogu tokom kontrolisanja telesnog biološkog ritma. „Preko dana, nivo oreksina je visok i održava vas budnim,“ objašnjava Uslaner. „Noću, taj nivo opada i omogućava nam da spavamo.“

DORA blokira ove receptore, tako da neurotransmiter ne može da utiče – i ljudi odlaze na spavanje. Uslaner i njegov tim na Merku rade na ovome sa novom generacijom hipnotika.

„Nasuprot neurotransmiteru GABA, oreksin je pronađen u veoma skrivenim regionima mozga,“ kaže on. Istraživači zato očekkuju da DORA neće imati neželjena dejstva.

„Ove supstance obećavaju,“ kaže Ves. „Čini se da imaju izuzetno mali uticaj na prirodni san.“

Ipak, do sada su ove supstance prošle samo predklinički test kod glodara i drugih životinja, ali ne i ljudi. Proći će još neko vreme dok naučnici ne otkriju da li su one pogodne za ljude.

Samo kao hitno rešenje

Ana Marija kaže da je probala skoro sve kako bi zaspala. Čak je i osnovala grupu podrške za pacijente koji boluju od insomnije, mada ona više ne postoji. „Ljudi su bili previše umorni tokom večeri da bi dolazili na sastanke,“ kaže ona.

Na kraju, samo četvrtina njene pilule za spavanje je potrebna da joj pruži ono što joj treba. Njen doktor je prepisao ovaj lek bez problema, kaže ona, „zato što zna da ne preterujem.“

Ali Ves upozorava da pilule za spavanje treba da se koriste samo u hitnim slučajevima: „One ne leče insomniju, ne otklanjaju uzrok – pilule mogu samo da ublaže simptome.“ Za Ana Mariju, ovo je više nego dovoljno.

Autor: Brigite Osterat / Nevena Cukućan

Odgovorna urednica: Dijana Roščić