Evro (i dalje) iznad svega!

Sve je bilo spremno za rutinski govor pred londonskim bankarima. Ipak, vreme i mesto nisu slučajno odabrani. U publici su sedele važne ličnosti poput princa Čarlsa, britanskog premijera Dejvida Kamerona i šefice MMF Kristin Lagard. Pred tim ljudima je Mario Dragi 26. jula prošle godine rekao dve rečenice koje će se citirati u nedogled: „Evropska banka je spremna da uradi sve da sačuva evro. I verujte mi, to će biti dovoljno.“

Mediji rado zaborave da se na početku izjave Dragi ogradio sa „u okviru svog mandata, Evropska banka je spremna…“ Nekako odlučnije zvuči bez ove ograde. A i jači je efekat na finansijska tržišta. „Kratkoročno je Dragi time smirio tržište“, kaže za DW Tomas Majer, glavni ekonomski savetnik Nemačke banke. „Dugoročno je započeta promena u modelu evropske monetarne unije.“

Neće se dobro provesti oni koji špekulišu na štetu evra – to je bila Dragijeva prva poruka. Delovalo je: berze su prestale da divljaju, kamate na državne obveznice vratile su se u prihvatljive okvire, investitori nisu više masovno selili kapital iz krizom pogođenih država evrozone. „Da Mario Dragi nije ništa uradio, postojala bi realna opasnost raspada evrozone“, smatra Mihael Hajze, glavni ekonomista Alijanca. „Eventualni raspad bi poreske obveznike koštao mnogo više nego fondovi za spas evra“, dodaje Hajze za DW.

Da li će ECB postati samoposluga?

Kritičari smatraju da je monetarni mir preskupo plaćen. Naime, Dragijeva odluka da Evropska banka otkupljuje obveznice kriznih zemalja i tako im pomogne zapravo je kršenje mastrihtskih kriterijuma, prema kojim svaka zemlja odgovara za sebe. „Od Dragijevog govora važi – evro je na prvom mestu“, kaže Tomas Majer. Konzervativni ekonomisti upozoravaju da se radi o presedanu – otkup kvarljivih obveznica gotovo da je finansijski poklon kriznim državama. Ako im se pomaže novcem, vlade ovih zemalja neće štedeti i sanirati budžete, plaši se Majer.

Trenutno deluje da vlade nemaju ni hrabrosti ni podrške za neophodne reforme. Grčka se ljulja na nestabilnoj parlamentarnoj većini, u Portugalu i Španiji su vlade potresene, Italija još nije ni počela sa reformama, a predomišlja se i Francuska koja bi mogla da postane najveća problematična ekonomija Evrope. „Ako ne bude reformi i države ostanu u recesiji, ECB će morati da preduzme sve kako bi sačuvala evro“, tvrdi Majer. Dodaje da će u tom slučaju Evropska banka postati samoposluga prezaduženih zemalja.

Optimisti i pristalice Dragijeve politike stvari vide sasvim drugačije. Podsećaju da je put ka kupovini državnih obveznica za sada samo teoretski raskrčen, ali da Evropska banka još nije intervenisala na ovaj način. „ECB je zapravo jedina centralna banka koja u poslednjih 16 meseci nije kupila nijednu državnu obveznicu. Same Dragijeve reči donele su tržišni mir“, smatra Mihael Hajze. Valuta je živa, a članice evrozone i dalje su na broju, njih 17 ukupno. A od početka sledeće godine, pridružiće im se i Letonija.

Autori: Rolf Venkel / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon