Evro i dalje u (lakom) padu

Kako opada vrednost evra, tako opada i poverenje mnogih građana i privrednika Evropske unije u tu valutu. Pad kursa evra odražava se pre svega na porast cena uvoznih sirovina. Potrošački džep to brzo oseti, na primer, već prilikom točenju goriva na benzinskim pumpama. Rast cene sirovih materijala negativno se odražava i na domaće proizvođače, objašnjava Folker Fasbender iz Saveza pokrajinskih privrednih udruženja Nemačke:

„Pogođene su pre svega kompanije koje za svoje proizvodne potrebe koriste mnogo nafte, jer se nafta uvozi iz zemalja koje su izvan evro zone. To se odražava i na konkurentnost Evropske unije, jer se takmičimo sa zemljama koje su takođe izvan evro zone. Dakle, bude li evro i dalje opadao, to ćemo dobro osetiti. Situacija je za sada još pod kontrolom.”

Još nema razloga za paniku

Slabljenje evra ima i svoje pozitivne strane, poručuju ekonomski analitičari. Pozitivno se odražava na izvoz, jer time evropski proizvodi van evro zone postaju jeftiniji. To je, na primer, važno za automobilsku ili mašinsku industriju koja trenutno po svetu traži nova tržišta. Tomas Majer, glavni ekonomista Dojče Banke, komentriše:

„Ja u ovom trenutku ne bih govorio o slabljenju evra. Kurs evra je dugo bio veoma jak i precenjen. Sada je to malo korigovano. Naši modeli pokazuju da bi vrednost evra u iznosu od 1,20 američkih dolara bila sasvim prikladna, tako da nema razloga za brigu.”

„Stalno pomažemo, a i sami smo u minusu“

Pad evra prouzrokovan je državnim zaduženjem Grčke u rekordnom iznosu od 300 milijardi evra. Među članicama Evropske unije javno se vode debate da li i kako pomoći Grčkoj, da bi bio zaustavljen dalji pad zajedničke valute. Grčka i Grci treba sami da se izvuku i finansijske dubioze disciplinom i štednjom, smatra Martin Vancleben, predsednik nemačke Trgovačke i privredne komore:

„Onog trenutka kada kažemo da ćemo pružiti našu pomoć, Grci neće ništa učiniti da sami dalje rešavaju svoj problem. Niti sa bilo kakvim drugim špekulacijama ne pomažemo Grčkoj, a ni Italiji, Španiji i Portugalu koji imaju sličan finansijski problem kao što je i ovaj grčki. Mi stalno pomažemo i pomažemo, a i sami smo prošle godine dostigli rekordni minus u budžetu zbog pomoći koje pružamo drugima.“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković