Evropa diže zidove
Mađarska planira da podigne ogradu na granici sa Srbijom kako bi zaustavila talas izbeglica. Evropa se zgražava, ali ipak bi trebalo da se čuvamo licemerja, poručuje urednik DW redakcije na rumunskom Robert Švarc.
Broj ratova i beda rastu širom sveta. Slike zbegova spadaju u međuvremenu u našu medijsku svakodnevicu. Ljudi iz Afrike, sa Bliskog istoka, iz Azije i sa evropskih istočnih i južnih rubova napuštaju domovinu. Ne samo da traže zaštitu od razaranja i smrti, već i od progona i siromaštva. A bezbedna i bogata Evropa? Ona podiže zidove i ne vidi mogućnost da politički reši probleme. Naravno, to nije jednostavno.
Zidovi nisu rešenje
Međutim, rešenje sigurno nije da se podižu novi zidovi. Istorija nas je tome uvek iznova učila. To zna i Evropska unija i njene države-članice. No, ipak postoje debeli zidovi kojima se Evropa doslovno zazidala. Najpre je Španija pokušala da zaustavi izbegličke talase iz severne Afrike podižući ogradu od oštre žice. Na grčko-turskoj i bugarsko-turskoj granici te ograde takođe stoje. A sledi gradnja novih zidova – sledeća je na granici Mađarske i Srbije.
Negodovanje je veliko, ali trebalo bi da se čuvamo licemerja. Proces proširenja Evropske unije na jug i jugoistok kontinenta bio je od početka praćen merama za obezbeđenje spoljnih granica EU. Zemlje-kandidati su mogle postati punopravne članice samo ako su već obezbedile buduće spoljne granice EU. Veliki evropski koncerni kao što je recimo EADS dobili su poslove teške milijarde da elektronski osiguraju istočnu granicu EU. A pogranična agentura Fronteks odavno je posred Mediterana podigla nevidljivi zid.
Dakle Evropa nije tek upotrebom bodljikave žice i betona preuređena u tvrđavu. Međutim, do sada nisu ni vidljive žičane ograde niti zidovi sprečili izbeglice da se provuku kroz njih kako bi se domogli toliko željene bezbednosti. Naprotiv, tužni statistički podaci pokazuju da zidovi i bodljikava žica samo povećavaju broj mrtvih i povređenih. Uprkos svemu tome mi insistiramo da gradimo i dalje naše evropsko utvrđenje štiteći ga od izbeglica i emigranata. Nadziremo, puštamo da nadziru druge, a nadziru i nas. Sve u ime našeg blagostanja! Proglašavamo države sigurnim zemljama porekla, iako su mnoge od njih daleko od ispunjavanja demokratskih standarda. I podižemo zidove!
Doseljavanje nije bauk
Pri svemu ovome te mere nisu donele željeni učinak. Vreme je da odgovorni političari u Evropskoj uniji, nakon identifikovanja problema, konačno potraže efikasna i humana rešenja. Pravo na azil, pravo na dostojanstven život u slobodi i bezbednosti – ta temeljna prava ne smeju više da se podrivaju. Zidove moramo ukloniti. Takođe i one zidove koji postoje u našim glavama! Doseljavanje u Evropskoj uniju ne bi smelo da bude i dalje populistički bauk.
Već postoji prvi pomak. Posle katastrofalnih potonuća brodova u Sredozemlju, sa hiljadama mrtvih, Evropska komisija izgleda želi da redefiniše politiku prema izbeglicama. Dosadašnji pokušaji su propali zbog egoizma pojedinih država. Ali sada Evropska unija ima priliku da pokaže da ozbiljno tretira evropsku zajednicu vrednosti.