Evropa i ruski gas

Veiki izvoznik gasa Rusija profitra kao nijedan druga zemlja na svetu od rastućeg problema sa energijom. Evropa je vrlo zavisna o ruskom gasu: Nemačka 42 dosto, Bugarska i Turska 70 procenata, Finska, Slovačka, Srbija i Grčka su 100 odsto vezani za ruske izvore. Upravo ova zavisnot je razlog zabrinutosti mnogih evropskih zemalja. Postavlja se pitanje koliko je Rusija sigurna i stabilna kao isporučilac gasa. Koje strategije slede Gasprom i ostali ruski eneregetski koncerni, koji prema mišljenju mnogih stručnjaka netrasparentno posluju i često neočekivanim odlukama iznenadjuju partnere u Evropskoj uniji.

Gas i politička moć

Predsednik industrijskog saveza Ruski gas Valerij Jasev se za vreme posete Berlinu predstavnicima štampe požalio na nedostatak podrške u kada se o radi gasovodu ispod Baltičkog mora. Gas i politička moć su u Rusiji tesno povezani. Jasev nije samo predsednik Ruskog udruženja za gas koje okuplja sve ruske proizvodjače gasa uključujući državno kontrolisani koncern Gasprom. On je i potpredsednik ruskog parlamenta i istovremeno aktivni član Putinove partije Ujedinjene Rusije. Jasov je u Berlinu pokušao da umiri nemačke partnere i uveri ih da Rusija u budućnosti želi da bude pouzdan partner. „ Rusija ima najveće gasne rezerve na svetu, 27 procenata svetskih nalazišta. To je trenutno 650 milijardi kubnih metara i ako budemo zadržali sadašnji tempo ruske rezerve gasa su dovoljne za sledećih 80 godina.“

Nova nalazišta gasa

Zbog sve veće potrošnje gasa u Evropi Rusija istražuje nova nalazišta gasa. Od 2010 bi i teško dostupna područja poput Jamala i Barencovog mora i Arktika mogla biti uključena u evropsku gasnu mrežu. Ruski geolozi neumorno istražuju nova nalazišta jer je Evropa platežno jak partner i kupuje ruski gas po vrlo visokoj cenu. Kina za gas nudi daleko manje cene. Upravo zbog toga Rusija zavisi od Evrope bar u onolikoj meri u kojoj Evropa zavisi od Rusije.