Evropa još odoleva standardizovanoj kravi

Mišel Bado je stočar u francuskoj pokrajini Burgundiji. Sedam generacija porodice Bado decenijama gaji krave. Na imanju ima šest stotina grla, a svako od njih pomno se prati od dana rođenja, pa sve do odlaska u klanicu. Mišel kaže da evropski potrošači to zahtevaju.

„Svaka životinja ima svoj „pasoš“ gde se beleži svaki aspekt njenog života – mesto rođenja, informacije o roditeljima, vakcinama i slične stvari. To ih prati celog života.“

U gradiću koji se nalazi u blizini Badoove farme, u super marketu možete kupiti Badoovo goveđe meso. Ukoliko bi vas zanimalo, mogli biste da saznate sve podatke o poreklu tog mesa. To je zato što svako pakovanje mesa koje se prodaje u EU mora da na deklaraciji sadrži podatke o tome gde je rođena, gajena i zaklana životinja.

Kasapin Stefan Dosin objašnjava da svaka životinja ima svoj jedinstveni identifikacioni broj: „O svakom parčetu mesa zna se apsolutno sve - od A do Š. Neophodna je potpuna transparentnost – u suprotnom nikada ne bismo ništa prodali.“

Amerikanci „standardizovali“ krave

Mišel Bado radi i kao konsultant, pa često posećuje zemlje koje su najveći proizvođači i izvoznici govedine, uključujući i SAD. On kaže da hormoni nisu jedina razlika između evropske i američke govedine. Stočarska industrija je potpuno drugačije organizovana u Evropi i Americi:

„U Americi proizvođači su više orjentisani na profit, a ne na kvalitet. Stočarstvo je tamo masovna, industrijska proizvodnja, pa je tako i meso jeftinije. Naši troškovi su daleko veći. Mi takođe imamo dosta različitih sorti, koje su, logično, različite veličine, pa je tako i proces tranžiranja mesa u klanicama daleko komplikovaniji. Za razliku od nas, Amerikanci su izgleda uspeli da proizvedu standardizovanu kravu!“

U Evropi to ne bi prošlo

Američka grla na farmi kao što je Badoova provedu samo par meseci svog života bezbrižno šetajući po prostranim pašnjacima. Odatle ih šalju u takozvana industrijska tovilišta, gde ih zajedno sa još hiljadama grla hrane kukuruzom i hormonima. Tu im još i iza uveta stavljaju flaster koji oslobađa sintetički hormon rasta.

Bado kaže da evropski potrošači nikada ne bi prihvatili ovakav sistem: „Upotrebom hormona vi ubrzavate prirodne procese, štedite vreme, a i novac. Ti hormoni su zaista moćni i efektni.“

Mišel Bado kaže da nema ništa protiv američkog stočarskog sistema, ali smatra da je nemoguće takmičiti se sa takvim proizvodima na svetskom tržištu. Korišćenje hormona pri uzgoju krava je gotovo kao korišćenje dopinga u sportu, a to sigurno nije fer plej.

autori: Elenor Birdsli / Natalija Miletić

odg. urednica: Sanja Blagojević