Evropa na granicama diplomatije

Kad se osvoji jedan strateški važan grad, onda više ne može biti govora o prekidu vatre. Kad napadači pritom masovno koriste tenkove i višecevne raketne bacače, onda ne može biti ni govora o povlačenju teškog naoružanja. Sporazum iz Minska nije star niti nedelju dana i trebalo je da bude neka vrsta voznog reda do mira na istoku Ukrajine. Ali na ratištu Debaljceva, severno od Donjecka je taj proces možda već u začetku stradao pod granatama i bombama.

Već u Minsku se nije moglo videti puno optimizma za deeskalaciju na istoku Ukrajine. U Debaljcevu su separatisti baš potpuno ignorisali već prve dve od trinaest točaka sporazuma: prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja. Masivno su prekršili primirje kako bi stvorili nove vojne činjenice. A tako su i diplomatske napore učinili besmislenima.

Sve se to, očito, dogodilo uz odobrenje Rusije. To je na upravo provokativan način pokazao i ruski predsednik Putin ovog utorka na konferenciji za novinare u Mađarskoj, uzgred rečeno: u članici Evropske unije i susednoj zemlji Ukrajine. Ni manje ni vše: političko vođstvo u Kijevu optužio je da je samo krivo za krvoproliće u Deballcevu, čak je zatražio i kapitulaciju ukrajinske vojske. Njegova pristranost za osvajačke planove separatista, ne može biti jasnije izrečena.

Poniženje za Porošenka

Za ukrajinskog predsednika Porošenka poraz u Debaljcevu nije samo vojna, nego i politička katastrofa. U njegovoj zemlji upravo pljušte kritike na sporazum iz Minska koji je nastao u teškim pregovorima između Ukrajine i proruskih separatista, uz učestvovanje predsednika država ili vlada Nemačke, Francuske i Rusije. Taj dokument sadrži mnogo ustupaka koji su bolni za Ukrajinu. Jer time se zapravo stvorio "zamrznuti sukob" i separatistička državna tvorevina pod uticajem Rusije na teritoriju Ukrajine.

Već u Minsku je bilo jasno kako se ni Rusija, niti ruski separatisti neće pomiriti s tim da Debaljcevo ostane ukrajinsko. Jer kroz taj grad vodi glavni put i železnička pruga - između Donjecka i Luganska. Tako se povezuju te dve "narodne republike". A povrh toga, vodi i dalje, u Rusiju. Separatisti tako sad još lakše mogu biti snbdevani oružjem i opremom.

Ukrajinska vojska koja je već tjednima u Debalcevu bila u okruženju, nije imala nikakve šanse protiv protivnika opremljenog najsavremenijim ruskim oružjem. Ali Porošenko nije hteo da popusti i vojnike je terao da izdrže. Sad se ukrajinski vojnici moraju povući iz Debaljceva, poraženi i poniženi. Poraz je zato i poniženje za Porošenka koji će u Ukrajini biti izložen još većem pritisku.

Diplomatija ne može zaustaviti tenkove

Većini Ukrajinaca je jasno da ovaj rat ne mogu dobiti samo sopstvenom vojnom silom. Zato se moraju nastaviti diplomatski napori. Ako nakon pada Debaljceva, proruski borci zaustave osvajanja, onda još postoji šansa da se spasi sporazum iz Minska. Ali prete nove opasnosti: od Debaljceva nije daleko do velegrada Harkova, a i lučki grad Mariupolj na jugu je i dalje cilj separatista. Utoliko ovaj rat još može da eskalira.

Možda separatistima budu dovoljne regioni Luganska i Donjecka. Ali događaji u Debaljcevu su pokazali: diplomatijom, čak i na najvišem nivou, ne može se zaustaviti agresor u svom osvajačkom pohodu. Ako proruski borci ubrzo zaista krenu u pravcu Harkova ili Mariupolja, onda se mora početi razgovarati o isporuci oružja Ukrajini. Ali pre svega se onda moraju pripremiti nove, dodatne sankcije protiv Rusije kao glavnog pokrovitelja separatista. Jer diplomatija Evrope je sad stgla do svojih granica.