Evropa ostaje kontinent za azil

Prema proceni UNHCR-a, u svetu trenutno ima 750.000 izbeglica koje niti mogu da ostanu u zemlji prijema niti mogu da se vrate u otadžbinu. Evropska komisija želi da zemlje Evropske unije prime određen broj tih ljudi u okviru koordinisanog programa. Za svaku primljenu izbeglicu, zemlja prijema će dobiti 4.000 evra iz Evropskog fonda za izbeglice. Švedski ministar za migracije, Tobijas Bilstrem, kaže:

„Danas mnogo ljudi živi po izbegličkim logorima negde u svetu, mnogo ljudi koji jednostavno nemaju sredstava da negde drugde potraže pomoć. Naš program će omogućiti da više ljudi nađe utočište u Evropskoj uniji, i to drukčije nego do sada, jer danas programe smeštanja izbeglica imaju samo neke države ove organizacije. Druge ni ne znaju kakve mogućnosti pruža program prijema izbeglica.“

Loše stanje u Italiji i Grčkoj

Predlog je naišao na opšte odobravanje, ali ima i glasova koji mu se žestoko protive. Austrija se zalaže da se program poveže sa strogim uslovima, da se on sprovodi – na dobrovoljnoj bazi, te se dobro razmisli i o negativnim efektima po Evropsku uniju, kao što su fundamentalizam ili mogući konflikti. Takve rezerve se nikako ne dopadaju Antoniju Guterešu, visokom komesaru UN za izbeglice:

„Ostajmo optimisti u pogledu činjenice da je Evropa bila i ostala kontinent za azil. Veoma je važno da Evropa zagarantuje azil onima koji ga traže i da se fer odnosi prema zahtevima tih ljudi.“

Gutereš dobro zna šta govori. Italija već mesecima šalje izbeglice preko sredozemnog mora natrag u Libiju. Prema Guterešovom mišljenju, Libija nikako nije sigurna zemlja za te ljude. Visoki komesarijat za izbeglice uputio je kritike i na adresu Grčke, gde je stanje u izbegličkim logorima veoma loše. No, politika prema izbeglicama je u Evropskoj uniji predmet velikih sporova. Zahtevi ljudskih prava često se kose sa strahom stanovnika Evropske unije od preteranog broja stranaca.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel, Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković