Evropa u ukrajinskoj slepoj ulici

Ukrajina se već više od deset godina trudi da se približi Evropskoj uniji i da, pre svega, sklopi ugovor o pridruživanju koji bi toj zemlji pružio i velike ekonomske šanse. Rihard Guiči iz nemačke savetodavne grupe u ukrajinskoj vladi napominje da se pre svega radi o smanjenju carina, što znači da će trgovina biti slobodnija. „Ukrajina će imati bolji pristup tržištu EU i obratno“, objašnjava Guiči.

To odgovara i sadašnjem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, a zapravo i Evropskoj uniji. No, uprkos tome što je ugovor praktično već pripremljen, biće pravo čudo ako on danas u Kijevu bude i potpisan.

Slučaj Timošenko i njegove posledice

Odnose između Brisela i Kijeva uveliko opterećuje ponašanje ukrajinskih vlastodržaca prema bivšoj premijerki Juliji Timošenko. Nekoliko dana pre održavanja evropsko-ukrajinskog samita je i ukrajinski predsednik priznao da „slučaj Timošenko ostaje osetljiva tačka dnevnog reda“. Julija Timšenko trenutno se nalazi u zatvoru gde izdržava sedmogodišnju kaznu zbog zloupotrebe položaja prilikom potpisivanja ugovora o isporuci gasa sa Rusijom. EU je od početka izražavala sumnju u objektivnost procesa, a takođe optužuje Kijev da „budi sumnju u vladavinu prava u Ukrajini“.

Isprva se Evropska unija trudila da se uzdrži od pritiska na Ukrajinu zbog tog slučaja. Na samitu evropske inicijative „Istočno partnerstvo“, koji je u septembru održan u Varšavi, evropski političari hvalili su napredak Ukrajine na putu u EU. Ali su Evropljani istovremeno dali do znanja da presuda Julije Timošenko neće ostati bez posledica. Upravo se to i dogodilo: samo nekoliko dana nakon što je Timošenko proglašena krivom, Evropska komisija otkazala je posetu ukrajinskog predsednika Briselu. Zapadni mediji su to nazvali „diplomatskim šamaprom“.

Evropa se oseća prevarenom

Evropska unija se očigledno oseća prevarenom od strane Janukoviča. Ukrajinski predsednik je doduše izjavljivao da se neće mešati u rad ukrajinskog pravosuđa, ali je dodao i to da bi čelnica opozicije njegove zemlje mogla biti puštena na slobodu ako Žalbeno veće odluči da nije kriva ili uz pomoć izmene zakona. Na kraju se nije desilo ni jedno ni drugo, nego je, štaviše, Julija Timošenko suočena sa još jednom optužbom zbog navodne utaje poreza.

S obzirom na to da baš ništa ne ukazuje na to da bi Timošenko mogla ubrzo da bude puštena na slobodu, posmatrači zbivanja skeptični su što se tiče mogućnost potpisivanja Sporazuma o pridruživanju u Kijevu. Suzan Stjuart iz berlinske Fondacije za nauku i politiku smatra da je greška to što je Evropska unija Sporazum povezala sa slučajem Timošenko i objašnjava: „Mislim da je Unija time ušla u slepu ulicu: ili će odustati od optužbi za nepravedno suđenje, i tako izgubiti uverljivost, ili će ustrajati na tome, ali tako neće doći do potpisa.“

Ako ne u Evropu, onda na - istok!

Suzan Stjuart pak smatra kako bi bilo pametnije, umesto da se sa Ukrajinom sklopi samo jedan sporazum koji bi obuhvatao baš sve oblike saradnje, sklapaju odvojeni sporazumi o pojedinim tačkama. Jer i ona je uverena da je vrlo važno da Evropska unija težište postavi na razvoj demokratije i pravnih institucija u Ukrajini, jer je tamošnji razvoj, kako kaže, „vrlo zabrinjava“.

Za to vreme, opozicija u Ukrajini strahuje da, kako se Kijev okreće od Brisela, to znači približavanje Rusiji. Moskva bi u Evroazijskom savezu, o kojem je sporazum nedavno potpisala sa Belorusijom i Kazahstanom, rado videla i Ukrajinu. Zamenik ukrajinskog premijera Serhij Tihipko je u jednom novinskom intervjuu rekao: „Ukoliko Evropska unija jasno kaže ne, onda je veoma verovatno da će se Ukrajina preusmeriti na carinsku uniju s istočnim susedima.“

Autori: L. Jurčenko / R. Gončarenko (aš)
Odgovorni urednik: I. Đerković