Evropi nisu potrebne nove granice!

Neko planira da izgradi zid – makar u figurativnom smislu.

Naravno, škotski lider koji se zalaže za nezavisnost Aleks Salmond ne želi da vrati Hadrijanov zid i neprobojnu granicu između Škotske i Engleske, ali želi nezavisnu državu, koja će, naravno, ipak imati odgovarajuću granicu prema Engleskoj. Bez obzira na to koliko će kruta ta granica biti, ona će deliti – mentalno i praktično u svakodnevnom životu – ono što je bilo ujedinjeno više od 300 godina.

A Škotska bi mogla biti samo početak.

Ako Škoti mogu da imaju svoju državu, zašto Španci odbijaju da prihvate nezavisnost Katalonije ili Baskije? Zašto se Flamanci ne bi odvojili od Belgije? To je posebno težak slučaj zato što je Flamanija najnaseljeniji i ekonomski najjači deo države, dok bi Valonija sama jedva preživela. Ali šta će se desiti s Valonijom? Ili, da nastavimo niz: da li će Bavarska jednom odlučiti da i bukvalno postane Slobodna Država Bavarska, kako joj sad samo formalno stoji u nazivu, i odvoji se od Nemačke? Da li je nezavisnost na stolu i u Južnom Tirolu ili francuskoj Bretanji?

Sve se vrti oko novca

Pre nekoliko vekova, pa čak i decenija, priče o ugnjetavanju na ovim teritorijama su možda i bile opravdane, ali danas nisu. London se ne meša u škotsku kulturu, a Škotska ima i svoj parlament. Katalonija takođe već ima sličan oblik nezavisnosti. Regionalno donošenje odluka čak može biti i unapređeno, priznao je britanski premijer Dejvid Kameron sa zakašnjenjem. Ali u Evropskoj uniji danas niko ne mora da formira svoju sopstvenu državu kako bi se afirmisao kao zasebna zajednica unutar neke nacije.

S druge strane, finansijska kriza je pokazala da kad se car dotera do duvara, nacionalna država je ta koja prva stvara neki referentni okvir, a ne EU. Uzgred, Kraljevska banka Škotske profitirala je od britanske podrške. To pobija argument novca koji se navodno potpuno neprihvatljivo preliva iz Škotske u London.

Izgleda da se u Škotskoj, Kataloniji i Flamaniji radi samo o tome: relativno prosperitetni regioni hoće da zadrže svoje bogatstvo, umesto da ga proslede centralnoj vladi koja će ga distribuirati ostalima.

Ali da li je to dovoljan razlog da bi se zahtevala nezavisna država?

Mnogo otvorenih pitanja

Ekonomski argumenti su vrlo nestabilni.

Ako se Škotska otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva, obe države će biti slabije. Imaće dve diplomatske službe, dve vojske, dva administrativna sedišta na svim nivoima: a to nije samo mnogo skuplje, već će nezavisnost takođe otvoriti i niz pojedinačnih pitanja na još uvek nije odgovoreno.

Mogu li ljudi zadržati britansko državljanstvo ako žive u Škotskoj? Kako će biti podeljena zajednička preduzeća, kako se deli nacionalni dug? Koja će biti nacionalna valuta? Salmond želi da zadrži funtu, ali London odbacuje tu mogućnost. Može li nezavisna Škotska jednostavno da se pridruži Evropskoj uniji ili NATO-u? Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da će Škotska morati da aplicira za članstvo kao i bilo ko drugi: pravo veta, bilo da je u pitanju Britanija ili Španija, može da spreči ulazak.

Jedinstveno tržište

Čak i da se uz dobru volju sva ova pojedinačna pitanja reše, ta nestabilnost je već pretnja funti i celokupnoj britanskoj ekonomiji.

U slučaju da glasa za nezavisnost, Škotska će se suočiti s turbulentnim periodom tranzicije koji će trajati mesecima, ako ne i godinama.

A zbog čega?

Da se vratimo na EU: čak i u očima evroskeptičnih Britanaca, postojanje ovakvog bloka ima svojih prednosti, jer nudi jedinstveno tržište koje omogućava ljudima, kompanijama i kapitalu da se slobodno kreću preko granica EU.

A mala nacionalna tržišta danas funkcionišu čak i bolje nego evropsko tržište, na primer između Škotske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva. Ograničavanje ove slobode novim granicama bio bi povratak partikularnim regionalnim interesima.

Evropi nisu potrebne nove granice. Hadrijanov zid je star gotovo 2.000 godina i deo je svetske baštine. Ostavite ga nek i dalje bude samo turistička atrakcija.