Evropljani nemoćni pred gasnom krizom

Ostatak Evrope ima loše karte u sporu oko gasa između Ukrajine i Rusije. Dva puta su te države najavljivale nastavak isporuke gasa, dva puta je to obećanje prekršeno. I dok stanovništvu u Bugarskoj, BiH, Srbiji i Slovačkoj i dalje preti da u sred zime imaju hladne radijatore, Evropski parlamentarci traže izlaz iz krize.

„Posmatramo istu igru koja se odvijala i protekle dve zime. Ovo je bilo predvidljivo. Smatram da imamo loš krizni menadžment“, kritikuje šef poslaničkog kluba socijaldemokrata Martin Šulc.

Evropska unija, odnosno Češka kao predsedavajuća, prekasno su posredovali u sporu. Markus Ferber iz Hrišćansko socijalne unije (CSU), smatra da krivicu za to snosi vlada u Pragu.

„Češki premijer Mirek Topolanek ima veliku averziju prema vladi u Moskvi. To se može pravdati istorijskim razlozima, ali kao predsedavajući EU, on mora da bude u stanju da razumno pregovara s ruskim liderima Putinom i Medvedevim.“

Evropa ne sme ostati zavisna od ruskog gasa

Parlamentarci izbegavaju raspravu na temu ko je u stvari kriv za izbijanje konflikta i prestanak dotoka gasa. Ipak, oko nekoliko zaključaka vlada saglasnost poslanika u Strazburu. Ukrajina je izgubila glas države koja je pouzdana tranzitna zemlja za isporuke gasa, a Rusija je zavrtanjem ventila na gasovodima sebi učinila medveđu uslugu.

„S obzirom na rusko ponašanje jako je naivno sada raspravljati o partnerskim odnosima, što traži Brisel, ali i Berlin. Partnerski odnos podrazumeva da se obe strane ponašaju razumno, o čemu, u slučaju Rusije, ne može biti govora“, kategoričan je poslanik liberala Aleksander Graf Lambsdorf koji zato traži da se preispitaju odnosi s Rusijom.

Poslanici zelenih zatražili su da EU zauzme oštriji ton i prema Ukrajini i prema Rusiji. Svima je bilo jasno da, dugoročno gledano, Evropa mora da se oslobodi zavisnosti od pojedinih isporučilaca energenata. U tu svrhu bi u lukama trebalo da se izgrade terminale za pretakanje tečnog gasa, koji bi se onda mogao dopremati brodovima. Više pažnje mora da se pokloni obnovljivim izvorima energij, a njeno rasipanje mora se smanjiti.

U jeku aktuelne „gasne krize“, svoju šansu da podignu glas videli su i zagovornici korišćenja atomske energije, kao što je Markus Ferber:

„Nedopustivo je da Nemačka gasi svoje najsigurnije atomske elektrane, dok države srednje Evrope razmatraju da ponovo u pogon stave nuklearke istog tipa kao što je ona u Černobilu.“

Parlamentarce u Strazburu ipak malo ko sluša kada je riječ o tome koje izvore energije će pojedine države koristiti u budućnosti. To pitanje se još ne rešava na nivou Evropske unije. Za to su odgovorne vlade zemalja članica.