Evropska ili Evroazijska unija?

Treći samit Evropske unije i njenih istočnih partnera u Viljnusu završen je delimičnim uspehom: finalizovani su pregovori o političkoj asocijaciji i ekonomskoj integraciji sa Gruzijom i Moldavijom, potpisan dogovor o viznioj liberalizaciji sa Azerbejdžanom i pokrenuti razgovori o ukidanju viza za Belorusiju. Međutim, izostao je potpis na dokumentu o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Ukrajinom, koji Brisel karakteriše kao „najambiciozniji dogovor koji je Evropska unija ikada ponudila zemlji koja nije njena članica.“

„Potpisa danas nema, ali nadamo se da će Ukrajina pre ili kasnije biti spremna da potpiše taj sporazum“, izjavio je predsednik Saveta EU Herman van Rompej u Viljnusu. „U međuvremenu nastavljamo dijalog sa Ukrajinom kako bismo radili na ispunjavanju neophodnih kriterijuma i objasnili efekte dogovora o pridruživanju i širokoj zoni slobodne trgovine.“

Prosperitet naroda ispred politike i pritisaka

Predstavnici Evropske unije ukazali su da je jačanje odnosa Brisela i Kijeva u dugoročnom interesu ukrajinskog naroda i ekonomije i pritom naveli primere privrednog rasta u zemljama centralne i istočne Evrope koje su početkom devedesetih godina prošlog veka potpisale slične sporazume sa Unijom. Sa svoje strane, ukrajinski predsednik Viktor Janukovič zatražio je od evropskih partnera kao prvo odlučnu ekonomsku i finansijsku pomoć kako bi došlo do potpisivanja sporazuma. Za to vreme, u Kijevu, hiljade građana protestuje tražeći bližu saradnju sa EU.

„Ukrajinski narod je pokazao da razume strategiju reformskog procesa“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuela Barozo. „Znamo i koliko se ukrajinski narod oseća evropskim, znamo koliko im je stalo do Evrope i koliko žele da budu deo demokratske zajednice zemalja Evrope. Mi nastavljamo razgovore sa partnerima u Ukrajini, istovremeno poštujući suverene odluke Ukrajine.“

Ko „pritiska“ Ukrajinu?

Naglašavajući da je cilj politike istočnog partnerstva izgradnja zajedničkog prostora demokratije, napretka, stabilnosti i saradnje evropski zvaničnici pozvali su sa samita u Litvaniji na suprotstavljanje „kratkoročnim političkim kalkulacijama i pritiscima spolja“.

„Potezi Rusije prema istočnim partnerima nisu u skladu sa funkcionisanjem međunarodnih odnosa na našem kontinentu u 21. veku“, izjavio je predsednik Saveta EU Van Rompej optužujući Moskvu za energetski i ekonomski pritisak na Ukrajinu koji je rezultirao odgađanjem potpisivanja strateškog sporazuma Brisela i Kijeva.

I dok u Briselu ocenjuju da Moskva pritiscima na svoje susede i njihove suverene interese krši helsinške principe i dodaju da je „vreme ograničenog suvereniteta prošlost u Evropi“, predsednik ruske Dume Sergej Nariškin, odgovara da su Evropska unija i njeni zvaničnici ti koji vrše „neviđeni pritisak“ na Ukrajinu i njen parlament. Nariškin je pozdravio „obnavaljnje ekonomskih odnosa Rusije i Ukrajine“ i najavio da bi 2014. godine moglo doći do potpisivanja sporazuma o Evroazijskoj ekonomskoj uniji.

Autorka: Marina Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković