Evropska komisija vs Visa i MaterCard

Banke upozoravaju da bi u slučaju smanjenja marži na transakcije morale da podignu cene samih bankovnih kartica. EU namerava da ograniči provizije za korišćenje bankovnih kartica u cilju smanjenja cena prilikom plaćanja debitnim i kreditnim karticama. Evropska komisija kaže da su trenutne bankovne marže za plaćanje karticama, koje idu i do 1,5 procenata od vrednosti transakcije, neusaglašene i visoke, što dovodi do viših cena proizvoda i šteti konkurenciji na evropskom tržištu.

„Predlažemo da se smanje međubankarske takse za domaća i prekogranična plaćanja debitnim i kreditnim karticama, i to na 0,2 procenta od sume za debitne i 0,3 procenta za kreditne kartice“, izjavio je evropski komesar za tržišnu politiku i usluge, Mišel Barnije (Michel Barnier).

Plan Evropske komisije je da ovaj predlog, ukoliko ga usvoje Evropski parlament i zemlje članice Unije, mogao da stupi na snagu 2015. godine.

Visa i MaterCard negoduju

Proračun Brisela je da bi ovakav zakon, u korist potrošača u Evropi mogao godišnje da „sačuva“ i do 730 miliona evra, koliko banke naplate prilikom plaćanja karticama. Kao jedan od očiglednih primera navodi se provizija koju avio-kompanije dodaju na cenu karte kupljene karticom. Visa i MasterCard koje zajedno obuhvataju gotovo 90 procenata svih transakcija karticama u EU, usprotivile su se ovakvom koraku, upozorivši da bi to moglo da dovede do uvođenja novih provizija, ne na transakcije, već na same bankovne kartice, kako bi se pokrili njihovi operativni troškovi. „Na gubitku bi tako bili opet potrošači, a moglo bi doći i do smanjenja podrške evropskom ekonomskom rastu“, poručuju iz bankarskih lobija, dok u Evropskoj komisiji odbacuju ovakva upozorenja kao “lažne informacije“.

„Naravno da ima interesnih grupa koje se protive ideji ograničenja prometnih taksi, ubeđujući potrošače da će ovakav zakon dovesti do viših provizija na izdavanje samih kartica, bez smanjenja cene proizvoda. Mi verujemo da će potrošači biti na dobiti zbog smanjenja skrivenih troškova na svojim računima. Nema ni razloga da manje prometne takse dovedu do većih taksi na same bankovne kartice, jer su banke te koje se otvoreno takmiče da boljom ponudom pridobiju nove klijente za svoje kartice“, kaže evropski komesar zadužen za kompeticiju, Joakim Almunia (Joaquin Almunia).

Evropska komisija je već imala „sukob“ sa MaterCard-om, upravo zbog međubankarskih provizija. U Briselu kažu da „razumeju da velike američke kompanije brane svoj interes“, ali da je ovakva kampanja “nepodnošljiva i kontraproduktivna.“

Manje provizije već od 2015. godine?

Skoro svako ko ima otvoren bankovni račun u EU ima debitnu karticu, dok 40 procenata njih ima i kreditnu karticu. Prema izveštaju Evropske komisije 2011. godine u EU u opticaju je bilo 730 miliona bankovnih kartica. Limiti koje predlaže Evropska komisija ne bi se odnosili na „skuplje opcije“, kao što su poslovne kreditne kartice ili one koje se direktno, a ne preko banaka, nude građanima, kao što je American Express. I dok udruženja evropskih potrošača pozdravljaju ovakvu evropsku inicijativu, banke, sa manje entuzijazma, poručuju da žele da održe sistem gde se banke sa prodavcima direktno dogovaraju oko provizija.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon