Evropska kurtoazija javno, teške teme tajno

Zapadni Balkan je prioritet spoljne politike Evropske unije, i to se moglo čuti i tokom posete Beogradu. Nije stoga slučajno što je ovaj region jedna od prvih destinacija Ketrin Ešton, ističu stručnjaci za međunarodne odnose. Region Zapadnog Balkana je jedini neintegrisani evropski region, koji očekuje svoje mesto u Evropskoj uniji.

Šta nismo čuli?

Srbija ima značajno mesto u aktivnostima novog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, kaže za Dojče Vele spoljnopolitički komentator Dragan Bisenić. Tokom susreta u Beogradu razgovaralo se o evropskim integracijama, ali isto tako i o problemima regiona, jer oni ne mogu da se odvoje od pitanja približavanja EU:

„Ta otvorena pitanja ili problemi koji postoje u regionu su daleko značajniji od raznih, da tako kažemo, kurtoaznih izjava o dobrim željama. Ona (Ketrin Ešton) je rekla da se od Beograda očekuje da mnogo više ojača svoje veze i saradnju sa Kosovom. Nema sumnje znači da je to bio jedan nivo razgovora koji se odnosio na očekivanja od Srbije u njenom daljem napretku u odnosima sa Evropskom unijom“.

Sudeći po saopštenju nakon susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, teme razgovora su bile i Hag, Kosovo, i situacija u Bosni i Hercegovini. Ne zna se šta je tim povodom rekla Ketrin Ešton, ali je javnosti saopšteno da je Tadić ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, da podržava suverenitet Bosne i Hercegovine, i da se traga za odbeglim haškim beguncima.

Šta misle da bismo želeli da čujemo?

Nema sumnje da su se iza kurtoaznih poruka podrške našle i neke veoma ozbiljne teme, ističe i Svetlana Đurđević-Lukić, član Foruma za međunarodne odnose. Srpski zvaničnici su ovu posetu donekle predstavili samo iz ugla evropskih integracija, ali Ketrin Ešton nije komesar za proširenje EU, i njeni prioriteti su nešto drugačiji:

„To je na neki način razumljivo. Jer, političari nastoje da plasiraju ono što misle da bi stanovništvo želelo da čuje, a to su nekakvi krupni uspesi u pogledu pridruživanja. Međutim, ja sam u tome dosta skeptična s obzirom da je vizna liberalizacija u decembru bila krupan korak, ali da ne možemo očekivati nekakav žestok tempo i neke velike događaje tako brzo nakon toga. Naročito imajući u vidu da je tom prilikom u mnogim evropskim zemljama izražen blagi skepticizam u smislu sporosti srpskog suočavanja sa prošlošću i nedovoljnog angažovanja na poboljšanju odnosa u regionu“.

Kako popraviti regionalne odnose?

Naglašavanje saradnje sa Hagom u izjavama Ketrin Ešton signalizira da će se o srpskoj kandidaturi raspravljati tek u junu, nakon izveštaja Serža Bramerca, ističe Svetlana Đurđević- Lukić. Ako se tome doda da je baronica Ešton pozdravila inicijativu za donošenje rezolucije o Srebrenici, to se može posmatrati i kao podsticaj Srbiji da učini nešto više na pomirenju u regionu:

„To na neki način predstavlja zahtev da se nastavi suočavanje s prošlošću, i naročito podrška celovitoj Bosni i Hercegovini. Jer, situacija u toj zemlji izaziva veliku zabrinutost među evropskim zvaničnicima“.

Analitičari primećuju i da je prva poseta Ketrin Ešton Srbiji pokazala i jedan nov stil komunikacije. Za razliku od njenih prethodnika, Ešton se susrela i sa predstavnicima civilnog društva. To je svojevrsno priznanje tom sektoru, ali i pokazatelj jednog novog pristupa saradnji i rešavanju problema.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević