Evropska Svemirska Agencija traži astronaute

Konkurs se naravno odnosi i na žensku populaciju iz 17 zemalja članica Evropske svemirske agencije.

Posle prvog kruga selekcije, slede detaljni lekarski i psihološki pregledi posle kojih bi u užem izboru trebalo da ostane 40 kandidata.

Evropska Svemirska Agencija traži naučnike i inženjere koji su se već pokazali u svojoj profesiji..ali ne samo to

„Ako ste radoznali, ako ste optimista koji je, u najboljem smislu te reči, spreman na avanture i hoće da nauči više o svetu ali i samom sebi – onda imate dobrim delom osobine koje tražimo." – kaže Gerhard Tilee šef odeljenja za astronaute u ESI.

I u astronautici važno govoriti jezike npr. engleski i ruski

Tomas Rajter je jedan od najpoznatijih nemačkih astronauta. Proveo je 6 meseci na Međunarodnoj svemirskoj stanici. On kaže da astronaut mora imati sklonosti za nauku i tehnologiju, da mora biti u odličnoj fizičkoj formi, govoriti strane jezike, pre svega engleski i ruski i biti spreman da radi u timu:

„Astronaut zaista mora biti dobar timski radnik. Mada se čini da astronauti uglavnom rade u veoma malim timovima, za vreme treninga, timovi su ogromni i zbog toga je važno da mogu lako da se integrišu."

Kandidati koje traži ESA su starosti između 27 i 37 godina. I mada je svima jasno da su medicinski testovi kroz koje kandidati prolaze veoma strogi, Folker Daman, šef medicinske službe, kaže da se ne traže sportisti svetskog ranga:

„Ne trebaju nam slabići, ali ni vrhunski sportisti jer se u ovoj profesiji u oba slučaja mogu pojaviti problemi. Ako ste recimo previše istrenirani možete imati problema u svemiru sa mikro gravitacijom."

Obuka za astronaute traje tri i po godine

To je naravno opasna profesija, povezana sa rizicima. Plata je prosečna za evropske prilike i zato novac nije razlog da se postane astronaut.

Astronaut Hans Šlegel je bio u misiji početkom ove godine, kada je Međunarodna svemirska stanica postala bogatija za evropsku laboratoriju Kolumbo. Tom prilikom Šlegel je bio i u akciji u kosmičkom prostoru. Šta je osećao kada su se vrata otvorila i kada je zakoračio u prazno:

„Bio sam strašno uzbuđen pre izlaska. Da li će to biti samo osećaj bestežinskog stanja i ništa više, ili će biti užasno… Kada su se vrata otvorila , ugledao sam na trenutak svetlucavu planetu ispod sebe i osetio da je zapravo sve u redu, da nisam tako daleko od Zemlje i da je ovo samo pogled iz drugog ugla."Evropska svemirska agencija je saopštila da će za godinu dana, dakle do proleća 2009. izabrati četvoro novih astronauta. Potom počinje obuka.

Jedan od novih astronauta "ićiće na mesec"

Gerhard Tile kaže da je siguran da će makar jedan od tih astronauta leteti na Mesec, jer se ponovni pohod na taj Zemljin satelit planira u roku od 10 godina.

A s obzirom da je ljudska rasa već osvojila mesec, šta je Marsom i verovatnoćom da ljudska noga, i to možda baš jednog Evropljanina, prvi put zakorači na površinu Marsa. Tomas Rajter, iskusni astronaut:

„Mars je još uvek daleka, daleka budućnost. Mada bih voleo da budem svedok tog vremena, moram da kažem da ne očekujem da će se to desiti pre 2030. ili čak 2040. Sve to što sada radimo na Međunarodnoj svemirskoj stanici od suštinske je važnosti za buduće istraživačke misije po svemiru. Sve te tehnologije će prvo biti testirane na Mesecu pre nego što budu primenjene na Marsu koji je veoma udaljen..što znači da moramo biti veoma autonomni u svom poslu i što se tiče popravke kvarova."

I na kraju šta astronauti savetuju potencijalnim kandidatima, koji žele na Mesec, na Mars ili na Međunarodnu svemirsku stanicu. Još jednom astronaut i Hans Šlegel:

„Moj savet glasi - Prijavite se na konkurs! Pokušajte da date sve od sebe i iskusićete nešto što se ne da ni sa čim uporediti. Za mene je čak i sama prijava na konkurs bila interesantno iskustvo."