Evropsko jedinstvo na „šengenskom ispitu“

Na vanrednom sastanku Saveta ministara unutrašnjih poslova EU, švedski ministar za politiku migracije i azila Tobijas Bilstrom, pozvao je evropsku dvadestesedmoricu da nađu zajedničke pozicije.

„Razvoj događaja u našem južnom susedstvu izaziva veliku zabrinutost, pogotovo sada kada vidimo i izbeglice iz Libije kako prelaze Mediteran. U pitanju više nisu uglavnom ekonomski migranti koji su do sada na Lampeduzu stizali iz Tunisa. To je razlog za usaglašen i jedinstven odgovor EU“, rekao je švedski ministar.

Izbeći nekoordinisane odluke zemalja članica EU

Jačanje „evropskog pristupa“ je ono za šta se zalaže i Evropska komisija. Komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malmstrom, poziva na „više Evrope“, i manje mogućnosti za proizvoljne odluke kada su definisanje i primena šengenskih pravila u pitanju.

„Potrebna su nam jasnija pravila i procedure kako bi se izbegle jednostrane i nekoordinisane odluke zemalja članica. Potrebna nam je bolja procena i bolje rukovođenje Šengenom. Potrebni su nam instrumenti koje bi, pored već postojećih, imali na raspolaganju ako bi se zemlja članica našla u problemu. Potrebna su nam bolja pravila primene, i kao poslednji korak, pod jasno određenim uslovima, može postojati mogućnost za privremeno uvođenje graničnih kontrola“, rekla je Sesilija Malmstrom.

U potrazi za jačim zajedničkim sistemom i pravilima, Evropska komisija ostavlja mogućnost da u nekim slučajevima, kao što su teroristički napadi ili slično, zemlja čalnica može da odluči da jednostrano i hitno aktivira neke mere.

Danska: „U pitanju ’samo’ jača carinska kontrola

Iako iz mađarskog predsedavanja EU, poručuju da je većina zemalja članica protiv jednostranih mera koje mogu da vode lančanoj reakciji, evropsko jedinstvo već se našlo pred problemom kada je u pitanju šengenski sistem. Italija i Francuska su, tumačeći dosadašnja pravila Šengena, odreagovale tako što su prvo italijanske vlasti, da bi olakšale pritisak talasa migranata na svoju teritoriju, počele da im izdaju vize za slobodno putovanje unutar celog šengenskog prostora. Francuska je zatim pojačala granične kontrole u pokušaju da spreči ulazak migrantima u svoju zemlju.

I Danska je najavila da će ponovo uvesti pograničnu kontrolu na prelazima ka Nemačkoj i Švedskoj zbog, kako je zvanično saopšteno, „porasta kriminala uzrokovanog otvorenim granicama“. Taj potez je naišao na oštre kritike, prvenstveno u Evropskom parlamentu, koji je već stavio do znanja da se protivi uvođenju novog kontrolnog mehanizma unutar evropskih granica.

Danski ministar za integracije, izbeglice i imigrante, Soren Pind, ipak kaže da je u pitanju „drama u evropskoj štampi“ i da je obavestio svoje evropske kolege o čemu se zapravo radi: „Istina je da smo pojačali carinske kontrole. Međutim to je predstavljeno kao da ćemo uvesti pasoške kontrole i kontrolu ljudi, što nije slučaj. Dakle, u pitanju je samo jača carinska kontrola, što je već viđeno u drugim delovima Šengena.“

Predsedavajući Savetom ministara unutrašnjih poslova, mađarski ministar Šandor Pinter, izjavio je da su Danci predstavili svoje namere na sastanku Saveta u Briselu, ali da niko od prisutnih nije komentarisao ili diskutovao po tom pitanju. Slika o tome kako ćemo ubuduće prelaziti granice između država članice EU trebalo bi da bude jasnija posle junskih izveštaja Evropske komisije, sastanaka Saveta ministara, ali i samita lidera EU.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković