Evropskoj demokratiji je potrebna solidarnost

Frankfurter algemajne cajtung dalje prenosi: „Nekoliko dana nakon što su poslanici u Nikoziji odbili ponudu za spasavanje bez odgovarajućeg protiv-predloga, i sebe tokom noći slavili kao heroje, vanredne mere koje su od njih zahtevane da usvoje, delovale su blago u poređenju s onim što bi sada moglo da očekuje zemlju.

"Trojkratija" umesto demokratije?

Ko iz nemoći narodnih predstavnika zaključi da je mračna briselska, frankfurtska ili čak berlinska sila, zamenila demokratiju tzv. trojkratijom, gleda na stvari suviše površno. Nije u biti demokratije da putem odlučivanja većine odbaci sve neodgovarajuće zahteve. Otvorena borba oko najboljeg rešenja, koja treba da odražava vladavinu naroda, u vremenima dužničke krize, ima svoje granice. Materija je toliko složena da većina poslanika ne može da proceni posledice svog delovanja ili uzdržanosti. Takođe su i građani više puta dokazali da retko vrednuju iskrenost političara – kada je istina gorka.

Evropa sve to više sebi ne može da priušti. Fijasko kiparskog parlamenta bi novoizabrane italijanske poslanike trebalo dodatno da podstakne da pokažu da mogu odgovorno da odlučuju za svoju zemlju i za celu Evropu. Ali to ne čine, ako zemlju nadalje puštaju da srlja u krizu i u trenucima najveće muke, krivicu prebacuju na nemačku kancelarku ili na druge narodne predstavnike. Evropskoj demokratiji je potrebna solidarnost. To takođe znači, da svaki parlament mora da bude svestan da ono što odluči i te kako pogađa celu Evropu”, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Štutgarter cajtung o Kipru piše: “Svedoci smo istorijskog trenutka protkanog gorkom ironijom: Evro, koji je trebalo da Evropu dovede do novog zajedništva, sada razdvaja njene narode. Zemlje koje su se nadale da će napuštanjem nemačke marke, nestati ekonomska premoć Nemaca, sada se žale zbog nove nemačke dominacije. Iznenada je ponovo na evropskom dnevnom redu stotinu godina staro “nemačko pitanje” – doduše u novom obliku, ali sa istom temom: Kako se Nemci ophode prema svojoj moći, prema svom uticaju?”

NSU – 129 članova

Nemački listovi pišu i o najnovijim saznanjima da je teroristička ćelija, Nacionalsocijalističko podzemlje - NSU, sa 129 članova, očito bila daleko brojnija, nego što se do sada mislilo. Ta grupa odgovorna je za ubistvo osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke.

Zidvest-prese koji izlazi u Ulmu piše: “Vest da teroristička grupa NSU ima daleko više članova nego što se mislilo, dozvoljava nam i da pretpostavimo da to očito nije sve. Otuda je ispravan zahtev liberala Hartfrida Volfa, člana Odbora Bundestaga za istragu ubistava koja su počinili neonacisti, da se produži rad tog tela i nakon planiranog okončanja u maju ove godine.”

Miteldojče cajtung piše: “I te kako se može zaključiti da su Beate Čepe i njene “kolege” Uve Mundloz i Uve Benhart morali da imaju pomoćnike – i to ne mali broj njih. Jer mnogo je pitanja, na koja se ne može odgovoriti. Dva najhitnija glase: Kako su njih troje mogli da se skrivaju deset godina? I ko je birao i špijunirao njihove žrtve? Još uvek je nejasno i koliko je država bila u to uvučena preko informanata. Stručnjaci za bezbednost ne isključuju i da bi glavna osumnjičena Beate Čepe mogla da bude špijun. Ako Čepe i drugi optuženi budu ćutali, to će biti mučan proces. Ali, moguće je da jedan od učesnika progovori. Na kraju bi od tužioca optužena mogla da postane država.”

Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon