Fale još Mladić i Hadžić

Novi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz), koji je na tu dužnost stupio prvog januara, dočekao je posle pola godine mandata ono što je njegova prethodnica Karla (Carla) Del Ponte uzaludno čekala osam godina - da se u pritvor u Sheveningen sprovede najtraženiji optuženik, Radovan Karadžić. Pred očima svetske javnosti, doktor alternativne medicine Dragan Dabić, uhapšen na jednoj od beogradskih ulica, kojima se, prerušen u starca duge kose i brade, godinama šetao, preobrazio se u dobro poznati lik sa "Karline liste".

"Radovan Karadžić!" - Bilo je to prvo što je u Haškom tribunalu 31. jula rekao bivši predsednik Republike Srpske, nešto mršaviji i stariji nego pre šesnaest godina, kad je svojom ratnom retorikom pretio da će istrebiti Bošnjake u Bosni i Hercegovini. Optužen je zato što je te pretnje sprovodio u delo.

"Gospodine Karadžiću, stavlja vam se na teret genocid i saučesništvo u genocidu, po članu 4 Statuta Međunarodnog tribunala, zatim pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i još četiri za ratne zločine, jer ste podsticali, planirali i naređivali izvršenje zločina, postupajući kao pojedinac ili zajedno s drugima između 1. jula 1991. i 30. novembra 1995. godine."

„Holbruk je hteo da me ubije“

Pošto mu je pročitan sažetak optužnice, Karadžić je rekao da mu se ne može suditi u Haškom tribunalu pošto je 1996. sa Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke) sklopio "sporazum o imunitetu", koji je on ispunio povlačenjem iz javnog i političkog života. Američki pregovarač, prema Karadžiću, nije uspeo da anulira optužnicu u Haškom tribunalu i zato do dana današnjeg nastoji da ga ubije.

"Ja sam sve vreme bio lovljen s namerom da budem likvidiran. Moram da kažem da se ovde radi o životu ili smrti. Ako gospodin Holbruk i sada želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, ja se pitam da li je njegova ruka toliko duga da me ovde stigne."

Svih pet meseci, otkako je u Hagu, Karadžić podnosi zahteve da se utvrdi njegov imunitet. Ovih dana je Pretresno veće odgovorilo da eventualni sporazum s Holbrukom nema nikakve važnosti za proces koji predstoji. Takvi sporazumi ne mogu biti validni kad se optuženi tereti za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, stav je sudija.

Suđenje Karadžiću mora početi što pre, jer prema rezoluciji Saveta bezbednosti, donesenoj u oktobru, sva suđenja treba da se okončaju do 31. decembra 2009. Međutim, novi predsednik Tribunala Patrik (Patrick) Robinson, imenovan pre nepuna dva meseca, u svom prvom govoru pred svetskom organizacijom ovih dana, naglasio je da taj posao ne može biti završen pre kraja 2010, a da će za žalbene postupke biti potrebna još godina, a možda i dve.

Spala knjiga na dva slova

Mjesec dana pre Karadžića u Pančevu je uhapšen Stojan Župljanin, koji se takođe krio pod lažnim identitetom. Ratni načelnik policije u Banjaluci, optužen za ubistva, progone, mučenja i istrebljenje Bošnjaka i Hrvata u Bosanskoj krajini od aprila do decembra 1992. godine, tek je pred sudijom Haškog tribunala potvrdio svoj identitet. "Izjavljujem, kako ne bi bilo nikakvih dilema, ja sam Stojan Župljanin", rekao je on.

Njegovim hapšenjem "Karlina lista" svedena je na samo dva imena: Ratko Mladić i Goran Hadžić. U govoru u Savetu bezbednosti, 18. decembra, glavni tužilac Serž Bramerc je rekao da bi zatvaranje Tribunala pre nego što se ta dvojica optuženih uhapse, bila "pravna katastrofa".

Rasim Delić dobio 3 godine, odbrana uložila žalbu

U septembru ove godine izrečena je presuda bivšem komandantu Generalštaba Armije BiH Rasimu Deliću, optuženom za zločine koje su počinili strani ratnici - mudžahedini - u srednjoj Bosni između 1993. i 1995. godine. "Pretresno veće, većinom glasova, izriče vam, Rasime Deliću, jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Sudija Moloto se ne slaže s kaznom koju je većina u Veću izrekla Rasimu Deliću."

Dva člana veća sudije Bakona Molota kaznu su izrekli za jednu od tri tačke optužnice, koja je generala Rasima Delića teretila za ubistva i okrutno ponašanje pripadnika odreda "El mudžahid". Delićeva odbrana uložila je žalbu, smatrajući da optuženi nikad nije bio nadređen mudžahedinima, i zatražila oslobađajuću presudu. Žalbeni postupak je u toku.

I Florens Artman pred sudom

U aprilu je završen žalbeni postupak bivših komandanata III korpusa i Sedme muslimanske brigade Armije BiH Envera Hadžihasanovića i Amira Kubure. Oni su u prvostepenom postupku osuđeni na pet, odnosno dve i po godine zatvora zbog propusta da spreče ili kazne zločine svojih vojnika u srednjoj Bosni. Žalbeno veće je Hadžihasanoviću smanjilo kaznu na tri i po, a Kuburi na dve godine zatvora. Tu odluku obojica su dočekala na slobodi pošto su prethodno već izdržali kazne na koje su osuđeni u prvostepenom postupku.

Na kraju jedan kuriozitet. Pred sudije Haškog tribunala krajem oktobra izašla je Florans Artman (Florence Hartmann), francuska novinarka i bivša predstavnica za štampu glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte. Optužena je za nepoštovanje suda zbog toga što je u svojoj knjizi "Mir i kazna" objavila informacije o poverljivim odlukama Žalbenog veća u predmetu Slobodana Miloševića. Artmanovoj će se suditi 5. i 6. februara sledeće godine. Za nepoštovanje suda predviđena je kazna do sedam godina zatvora ili globa do 100.000 evra.